Opasna bolest koja se najviše ignoriše

Danas ćemo govoriti o jednoj bolesti koja se toliko ignoriše a tako je česta, pa ipak retko testirana. Upravo ova bolest izaziva poprilično mnogo zdravstvenih problema i vidljivih simptoma, a ako neke prepoznajete na sebi velike su šanse da je uzrok svih tih simptoma baš ta bolest. Pre nego što vam kažem šta je to, hajde prvo da prođemo do čega sve dovodi ova bolest:

Image by mohamed_hassan from Pixabay

• Prekomereno mokrenje noću

• Umor

• Povećanu potrebu za slatkom hranom

• Podstiče stvaranje sala na stomaku

• Usporava metabolizam

• Dovodi do masne jetre

• Moždana zamagljenost i slaba koncentracija

• Može dovesti do anksioznosti

• Povećava rizik od nastanka kancera

• Povećava rizik od pojave demencije

• Povećava rizik od začepljavanja krvnih sudova, srčanih i moždanih udara

• Izaziva probleme u nervnom sistemu

• Slabi imuni sistem

• Podiže nivoe LDL-a i triglicerida a spušta nivo HDL-a

• Uzrok visokog pritiska

• Dovodi do policističnih jajnika

Kao što vidite, lista problema do kojih ova bolest dovodi poprilično je duga, ali nisam pomenuo onaj najbitniji problem do kog dovodi i koji je oko nas prisutan svuda o enormnom broju, a to je dijabetes tip 2!

Bolest o kojoj vam pričam je hiperinsulinemija. Predstavlja stanje u kome je previše insulina u krvi. Ono što je bizarno jeste činjenica da doktori vrlo retko proveravaju vaše nivoe insulina, već umesto toga prate nivoe šećera. Problem leži u činjenici da čak i godinama možete imati hiperinsulinemiju a da nemate visok šećer. Kao što znate insulin se podstiče unosom šećera i učestalim obrocima.

Kada sračunamo koliko šećera prosečna osoba unese dnevno, ne možemo a da ne postavimo pitanje - Kako veliki broj ljudi unosi tolike količine šećera dnevno a nemaju problem sa povišenim šećerom? Odgovor je insulin. Insulin je taj koji u pozadini radi kako bi se što brže prebacio šećer iz krvi u ćelije.

Veliki se problem zato javlja zbog odluke doktora da ne mere nivoe insulina već samo šećera, što dovodi do toga da se ogromnom broju ljudi kaže da je sve u redu samo zato što imaju normalne nivoe šećera, iako pankreas radi daleko više nego što bi trebalo i insulina ima sve više i sve češće. Posle određenog vremena pankreas se zamara a osetljivost ćelija na insulin je mala, što nas dovodi u dijabetes tipa 2, jer upravo su zamor pankreasa i osetljivost na insulin njeni uzroci.

Insulin je zadužen pre svega za apsorpciju šećera, međutim, zadužen je i za apsorpciju nekih drugih nutrijenata, poput amino kiselina, kalijuma i vitamina D. Zbog svega ovoga, pošto se osetljivost insulina smanjuje kada ga ima u većoj količini na duži period, dolazi do nedostatka nutrijenata i to ne zato što ih vi ne unosite, već zato što ih vaše ćelije sada manje apsorbuju. Ovo je naravno koren ovako velikog broja simptoma, što je i logično kada uzmemo u obzir neophodnost i ulogu insulina na telo.

Veći nivo insulina dovodi do smanjenja osetljivosti ćelija na njega, što dovodi do ponovnog povećanja insulina kako bi se ostvario isti efekat, što ponovo dovodi do smanjenja osetljivosti i na taj način ulazimo u začarani krug koji samo pogoršava naše stanje, a jedini način da izađemo iz njega jeste da u značajnoj meri smanjimo unos šećera. Dobra vest je da ovaj začarani krug kako ide u jednom pravcu tako može da ide i u drugom, samo treba promeniti pravac i dati mu vremena da krene da se dovoljno zarotira u drugom smeru.

Zato je preporuka za sve vas koji imate više simptoma navedenih na početku, ili makar neki od njih, da uradite testove na insulin i ispratite kakvi su vaši nivoi insulina. Naravno, preporučljivo je da pre toga odmah krenete da radite na tome. Najbolji načini da rešite ovaj problem nisu nikakvi lekovi, već promena životnih navika, pre svega ishrane. Privremeni post i keto ishrana pokazali su se odlični, a pre svega neophodni za otklanjanje hiperinsulinemije, što je skroz razumno sada kada znamo da je insulin stimulisan šećerom i frekventnim obrocima.