Faktori koji utiču na smanjenje nivoa vitamina D

Život u 21-om veku nosi sa sobom mnoge nutritivne deficijencije, a jedna od njih je vitamin D. U ovom članku govorićemo o unosu i apsorpciji vitamina D i brojnim faktorima koji na njegovu apsorpciju i metabolizam utiču.

Zvanična minimalna doza dnevnog unosa je 600 IU (Internacionalnih jedinica), što je jako jako malo. Ova brojka izvedena je na osnovu istraživanja koja su pokazala da je ovo minimalna dnevna doza koja bi sprečila gubitak koštane mase. Međutim, ono što je problem jeste što se u obzir nisu uzele sve ostale uloge vitamina D, a ima ih poprilično mnogo (imunomodulatorna uloga, proizvodnja polnih hormona, protivupalna aktivnost, antiviralna uloga…). Optimalna dnevna doza predstavljala bi dnevnu dozu nekog nutrijenta (vitamina ili minerala) koja je dovoljna ne samo da spreči nastanak i razvoj bolesti, već i da omogući normalan rast i razvoj organizma i korišćenje tog nutrijenta od strane svih tkiva kome je taj nutrijent neophodan. Optimalna dnevna doza vitamina D nije tačno određena, ali ono što znamo jeste da kod odraslih organizam stvara u proseku 25 hiljada IU. Imajte u vidu da se optimalna doza odnosi na održanje već zdravog organizma, što znači da prilikom raznih stanja poput hroničnih i infektivnih bolesti, povreda i velikih fizičkih napora morate uneti znatno veću količinu nutrijenta kako bi ste postigli isti učinak sa manjom količinom kod organizma u potpuno zdravom stanju. Što se vitamina D tiče, optimalna dnevna količina može biti 20-40 hiljada IU, a prilikom virusnih infekcija 50+ hiljada IU. O korelaciji virusa i vitamina D biće više reči u drugom članku.

Unos dovoljne količine vitamina D je ozbiljan izazov. Razlog tome je taj što, vitamina D jednostavno nema dovoljno u hrani. Tačnije, nema ga ni približno dovoljno koliko je nama neophodno za osnovne procese u kojima učestvuje. Ako zaboravimo na suplemente za trenutak, jedini način na koji možete doći do adekvatne količine vitamina D jeste preko sunca.

Ograničavajućih faktora za adekvatan nivo vitamina D ima mnogo, ali zarad lakše preglednosti svrstaćemo ih u dve grupe: Faktori (stanja) organizma i spoljni faktori. Bitno je napomenuti da su faktori iz obe grupe imaju podjenako jak i važan uticaj.

Faktori (stanja) organizma

Kada govorimo o oralnom unosu, prvi problem na koji nailazimo je loša apsorpcija usled slabe želudačne kiseline. Slaba želudačna kiselina onemogućava adekvatnu apsorpciju ne samo ovog vitamina, već i mnogih drugih, a igra posebno veliku ulogu u apsorpciji minerala koji dalje sa tim vitaminima sudeluju. Bajpas takođe dovodi do smanjene apsorpcije. Nakon što pređe iz želuca, sobzirom na to da je ovaj vitamin liposolubilan (rastvorljiv u masti), neophodna je žuč kako bi se vitamin D uopšte apsorbovao.

Smanjenje količine žuči u direktnoj je korelaciji sa smanjenjem apsorpcije, ne samo ovog vitamina, već i drugih liposolubilnih vitamina poput A, E, K, kao i ostalih liposolubilnih jedinjenja

Do problema sa apsorpcijom dolazi kod upaljenih i zaprljanih creva, kao i usled lošeg crevnog mikrobioma. Stres će, kao što to čini sa ostalim nutrijentima, umanjiti apsorpciju a povećati potrošnju, što će vas za kratak period baciti u deficit. Nakon unosa u organizam, tačnije u krv, vitamin D biva poslat u jetru i bubrege na transformaciju u aktivan oblik. Osim očiglednih bolesti poput masne jetre, hepatitisa, ciroze jetre i oštećenja bubrega, metabolizam se usporava i usled velikog pritiska na ove organe kada su zdravi.

Bubrezi dijabetičara i jetra ljudi koji unose velike količine različitih toksina svakodnevno (lekovi, alkohol, mnogo šećera), ne mogu dovoljno brzo ni efikasno stvoriti aktivnu formu vitamina D, te se javlja njen deficit

Neka hronična stanja, kao na primer dijabetes tip 2, u ogromnoj meri utiču na deficijenciju. Usled nedovoljne senzitivnosti receptora na ćelijama, zbog postojeće insulinske rezistencije kod dijabetičara tipa 2, vitamin D ne može ući u ćeliju u potrebnoj količini (što je uobičajeno i za ostale nutrijente). Što se genetike tiče, postoji određen procenat ljudi sa polimorfizmom za gene koji kodiraju receptore vitamina D. Kod njih je apsorpcija ovog vitamina u ćelije smanjena što je još jedan otežavajući faktor, ali na svu sreću, ovaj problem se lako rešava unosom većih količina vitamina D kroz suplementaciju. Danas su genetski testovi mogući i dostupni javnosti, te ako ste primetili da na standardne prosečne doze nemate efekta možete uraditi genetski test na polimorfizam gena za receptore vitamina D. Ako imate takav polimorfizam i dalje ste potpuno zdravi, samo što sada znate da ste manje osetljivi i svesni ste da morate značajno pojačati unos ovog vitamina, pogotovo kod virusnih infekcija. Još neki od faktora koji imaju veliki uticaj na nivo vitamina D jeste boja kože i starost. Što je koža tamnija, potrebna je duža izloženost suncu kako bi se stvorila ista količina kao kod osobe svetlije puti. Sa porastom godina proizvodnja ovog vitamina naravno opada.

Spoljni faktori

Kada je reč o spoljnim faktorima, oni mogu biti nešto na šta možemo i na šta ne možemo da utičemo. Bez obzira na to, na nama je da, nakon što se sa njima upoznamo, umanjimo njihov negativan uticaj na naše nivoe vitamina D koliko god je to moguće. Lekovi su poprilično učestali faktor.

Pojedine grupe lekova limitiraju metabolizam jedinjenja koja se koriste za dobijanje ovog vitamina. Primer za to su statini, lekovi koji služe za snižavanje krvnog pritiska tako što smanjuju nivoe cirkulišućeg holesterola u krvi, te tako direktno smanjuju proizvodnju vitamina D, čiji je osnovni prekursor upravo holesterol.

U nekom od narednih članaka govorićemo o paradoksu holesterola i kardiovaskularnih oboljenja. Mesto na kome živite, tačnije, geografska širina, određuje količinu sunčeve svetlosti koju dobijate u toku dana i godine. Osobe koje žive bliže ekvatoru izložene su svetlosti više od osoba koje nastanjuju mesta dalja od ekvatora. Pored geografske širine, sezona igra jako veliku ulogu. U toku leta organizam je uglavnom dovoljno izložen svetlosti te stvara dovoljno vitamina D za sve procese. Zima se, uglavnom, odlikuje daleko manjom proizvodnjom vitamina D, te je skoro uvek neophodna suplementacija ovim vitaminom dok zimski period ne prođe. Ovo je razlog zašto zimi kolektivni imunitet opada i učestalost virusa u populaciji postaje znatno veća. Naravno, ni geografska širina a ni sezona neće vam pomoći da stvorite dovoljno vitamina D ako niste van kuće i izloženi suncu. Iako se poslednja rečenica čini naivnom i očiglednom, mnoga deca danas ne provode ni blizu dovoljno vremena napolju, a na sve to retko ko danas izlaže dovoljno svoje kože suncu.

Takođe, jedan ogroman problem jesu kreme za sunčanje, koje totalno sprečavaju stvaranje vitamina D u koži usled blokiranja UVB zraka pod kojim se on sintetiše, pa tako totalno onemogućuju koži da se izbori za štetnim dejstvom pristigle svetlosti. Najbitnija uloga svetlosti na kožu jeste pokretanje proizvodnje vitamina D, a ukoliko se tako nešto spreči svetlost na kožu može imati samo štetan uticaj.

Jedan od čestih problema ove vrste je ishrana ili dijeta sa malo masti. Već smo napomenuli da je vitamin D rastvorljiv u masti, a manjeg unosa masti slabije je i razlaganje istih, te je apsorpcija manja. Što se hrane tiče, magnezijum i cink utiču na apsorpciju ovog vitamina, te se manjag unosa nekog od ova dva minerala može odraziti na nivo vitamina D. Pored toga, vitamin D u organizmu funkcioniše zajedno sa vitaminom K2, te je unos ovog vitamina neophodan za normalno funkcionisanje.

U prethodnom članku možete pročitati o važnosti vitamina D, a u sledećem kako poboljšati nivo vitamina D.