Važnost i uloga vitamina D

Pri pomisli na vitamin D, mnogima će asocijacija biti zdrav imuni sistem, eventualno zdrave kosti, ali funkcija ovog vitamina ne zaustavlja se tu. Receptori ovog vitamina nalaze se u skoro svim, ako ne i svim ćelijama u našem organizmu. Sobzirom na njegovu liposolubilnu prirodu, on prolazi ćelijske membrane i lako i brzo ulazi u same ćelije. Ovaj vitamin tema je mnogih istraživanja, a o tome najbolje govori činjenica da je na PubMed-u preko 64 hiljade naučnih radova o njemu.

O krucijalnoj važnosti ovog vitamina govori nam činjenica da je njegov deficit uzrok mnogih ozbiljnih i u društvu sve prisutnijih bolesti i stanja među kojima se izdvajaju: Autoimune bolesti, srčane bolesti, slab imunitet, multipla skleroza, rak debelog creva, rak i oštećenja kože, psorijaza, slab fertilitet, učestale virusne infekcije, reumatidni artritis… Ovo su samo neke od stanja i bolesti, a pored njih prisutne su i brojne druge koje se iz godine u godinu potvrđuju novim naučnim istraživanjima. Za neke od njih se odavno pokazao poprilično pozitivan uticaj pri izlaganju kože UVB zracima ili oralnoj suplementaciji. Tesna povezanost ovog vitamina, ili bolje reći hormona (sobzirom na njegovu ulogu u našem organizmu), sa svim ovim bolestima potiče od njegovih mnogobrojnih uloga u našem organizmu o kojima ćemo u daljem tekstu detaljnije pisati.

Glaveni region

Počnimo od glave. Vitamin D utiče na cirkadijalni ritam u delu mozga zvanom superhijazmatički nukleus. Ukoliko imate apneju, insomniju ili se budite noću iz sna (što je posledica visokog nivoa kortizola), vitamin D vam može znatno pomoći ako se u tim slučajevima uzima pred spavanje. Vitamin D utiče na kognitivne radnje u vašem mozgu, pre svega na pamćenje i koncentraciju.

Osobe sa demencijom, alchajmerom ili parkinsonovom bolešću uvek su u deficitu sa vitaminom D.

Veliki uticaj ima na raspoloženje. Zima je period godine sa najvećim brojem depresivnih i anksioznih stanja, a ujedno je i period godine sa deficitom ovog vitamina kod ljudi. Iako se ovaj vitamin može deponovati, njegove rezerve bivaju potrošene tokom jeseni te se ne možemo na njih oslanjati u zimskom periodu. Kosa je umnogome zavisna od vitamina D. Njegov deficit dovodi do njene suvoće kao i do smanjenja broja novih dlaka. Uz to, može biti razlog pojavljivanja sedih vlasi i alopecije. Značajna je uloga ovog vitamina u sinusima, gde igra veoma važnu odbrambenu ulogu od virusa. Sobzirom na to da udisajem kroz nos unosimo ogroman broj patogena, pre svega virusa, koncentracija ovog vitamina ovde ima ključnu ulogu u sprečavanju nastaka virusnih infekcija. Vitamin D usporava nastanak katarakte kod osoba koje su ka tome sklone, a njegov deficit dovodi se u vezu sa makularnom degeneracijom, glaukomom i suvim očima. Što se tiče zuba, ukoliko ste nažalost kao mali imali deficit ovog vitamina, možete razviti neki od brojnih deformacija i problema sa zubima. Način na koji ovaj vitamin utiče na zdravlje zuba jeste metabolizmom kalcijuma koji je neophodan za normalan razvoj zdravih zuba. Uz njega je neophodan i vitamin K2 zato što metabolizam kalcijuma uvek regulišu zajedno.

Imuni sistem

Sve ćelije našeg imunog sistema, bilo urođenog ili stečenog imuniteta, poseduju vitamin D receptore

Vitamin D sprečava uništavanje ćelija sopstvenog organizma od strane imunog sistema, što je inače osnova svih autoimunih bolesti. Za ovo je zaslužna njegova protivupalna i imunomodulatorna sposobnost, koja ga čini najboljim lekom svih autoimunih bolesti. Kako su problemi sa štitnom žlezdom sve češći, a preko 90% svih hipotiroidnih stanja (smanjena proizvodnja tiroidnih hormona) je zapravo Hašimotova bolest (koja je autoimuna bolest), posledice deficita ovog vitamina na štitnu žlezdu postaju sve očiglednije. Vitamin D je u tesnoj vezi sa grudnom žlezdom koja je ključni organ kontrole našeg imuniteta. Grudna žlezda je ključan organ koji kontroliše razvoj i sazrevanje T ćelija koje igraju važnu ulogu u imunološkom sistemu u prepoznavanju i uništavanju zaraženih ili mutiranih ćelija u telu. Vitamin D sprečava razmnožavanje virusa i smanjuje rizik od nastanka virusnih infekcija. Više o korelaciji vitamina D i virusnih infekcija možete pročitati u tom našem članku. Zbog svega ovoga, na ovaj vitamin se gleda kao na jednu od najbitnijih komponenti imunog sistema.

Epigenom

Već smo pomenuli da vitamin D ima ulogu hormona. Ovaj vitamin ima direktan uticaj na više od 1000 naših gena i na najmanje 160 metaboličkih puteva. Broj gena na koje ovaj vitamin utiče zavisi od njegove količine.

Ostali organi

Što se kože tiče, osobe sa deficitom ovog vitamina podložne su psorijazi i aknama, kao i raznim upalnim bolestima kože. Osobe sa vitiligom imaju deficit vitamina D. Sa smanjenjem nivoa ovog vitamina u krvi dolazi do drastičnog povećanja rizika od pojave melanoma, odnosno, raka na koži. Kosti su jedan od organa koji bivaju znatno pogođeni deficitom vitamina D. Bolesti i problemi kostiju tada mogu biti svakojake, od skolioze do ravnih stopala. Deformacije kostiju su zbog svoje uočljivosti poprilično opasne po decu, jer mogu u velikoj meri uticati na njihovo samopouzdanje. Te deformacije se lako mogu izbeći, a sve što je potrebno jeste da dete u toku trudnoće i nakon porođaja dobija dovoljnu količinu vitamina D od majke. Vitamin D poboljšava stanja plućnih bolesti upalnog karaktera poput astme i bronhitisa. Što se mišića tiče, vitamin D svojom već pomenutom ulogom metabolizma kalcijuma utiče na oporavak mišića. Ukoliko vam se mišići sporo oporavljaju a unosite dovoljno elektrolita, vrlo je verovatno da zbog nedostatka ovog vitamina mišićne ćelije ne uspevaju da apsorbuju te elektrolite.

Nadbubrežna žlezda luči više važnih hormona, od kojih je jedan kortizol, hormon stresa. Lučenjem i radom ovog hormona koristi se i vitamin D, pa tako potreba tela za ovim vitaminom u stresnim situacijama može biti drastično velika i vrlo brzo dovesti do njegovog deficita, što smo videli da sa sobom vuče gomilu novih problema.

Vitamin D učestvuje u proizvodnji insulina u beta ćelijama pankreasa Langerhansovih ostrvaca. On može u velikoj meri pomoći dijabetičarima tipa 1 smanjujući upalu u tim ćelijama. Velika je povezanost vitamina D sa srčanim bolestima. On smanjuje upalu u srčanim arterijama. Osobe sa visokim pritiskom pokazuju nedostatak ovog vitamina, a njegovo uzimanje često može efikasno sniziti pritisak. Bolesti jetre kao što su masna jetra i hepatitis tesno su povezane sa nedostatkom vitamina D. Bubrezi su poslednja stanica metabolizma vitamina D, u kojoj on poprima svoj krajnji funkcionalni oblik. To bi značilo da ukoliko imate oštećenje bubrega manje ćete vitamina D proizvesti. Iako sve ćelije u našem organizmu mogu da stvore njegov krajnji oblik, daleko veća količina stvorenog vitamina D potiče iz njegovog metabolizma koji se odvija preko jetre i bubrega.

Iz svega priloženog, lako možemo zaključiti da je vitamin D veoma važan faktor mnogih bolesti i opšteg zdravlja organizma, što nam govori da o njemu moramo povesti više računa. U naredna dva članka o ovom vitaminu pisaće se o tome koji faktori utiču na smanjenje nivoa vitamina D i kako poboljšati nivo vitamina D. Sa širu i jasniju sliku savetujem vam da pročitate i ta dva članka