Postoji dosta razloga za ovakve probleme,ali ovo su neki od najčešćih razloga za ovaj problem Link autora slike Štitna žlezda Problem sa štitnom žlezdom se javlja kod velikog broja ljudi i najčešće je vezan za nedostatak joda Prvi razlog može biti oslabljen rad štitne žlezde, odnosno, slabije lučenje tiroidnih hormona. Razlog ovoga je što štitna žlezda utiče na metabolizam, tako da što vam je metabolizam sporiji biće vam hladnije, samo što se kod stopala i prstima na rukama najlakše uočava. Dodajte više joda u svoju ishranu ili ga koristite u vidu suplementa. Nizak krvni pritisak Kada je pritisak niži to znači da je protok krvi kroz telo manji, pa samim tim prolazi manje kiseonika i ostalih elemenata. U ovom slučaju možete uzeti malo soli, naročito ako ste na keto ishrani i osećate da su vam prsti hladni. So će vam poboljšati protok krvi i počećete da konzumirati više vode i izbacivati višak tečnosti. Dijabetes Ukoliko ste dijabetičar, te velike količine šećera će usporiti vaš metabolizam. Velike količine šećera uništavaju proteine i stvaraju neku vrstu lepljivih proteina koji blokiraju krvotok smanjujući tako i cirkulaciju. Ukoliko se držite keto ishtrane i pravilno postite, ovaj problem se može ispraviti Keto ishrana Još jedan od razloga je početak keto ishrane. Na samom početku uglavnom dolazi do kratkotrajne hladnoće u prstima na rukama i nogama. Uzrok tome je metabolička promena jer se štitna žlezda još nije navikla. Ova hladnoća inače prestaje posle kratkog vremena. Anemija Postoje dve vrste anemije,jedna je manjak vitamina B12 a druga manjak gvožđa. Najbolje je gvožđe uzimati iz hrane, kao na primer džigerica, ali ako ni tako ne uspevate da ga unesete dovoljno, onda obezbedite sebi neki suplement u organskom obliku radi bolje apsorbcije. Džigerica predstavlja ovličan izbor i gvožđa i vitamina B12. Morate obratiti pažnju na ovo, ne mora uvek da znači da ne unosite dovoljno gvožđa, nekada je problem u varenju. Slabija stomačna kiselina će dovesti do slabije apsorbcije svih minerala. Stomačna kiselina može se poboljšati uzimanjem jabukovog sirća, jedna kašika u čašu vode dva puta na dan posle jela

Usporavanje metabolizma Insulin direktno utiče na metabolizam tako što ga usporava a samim tim i usporava topljenje masti. Verovatno ste primetili da kada se najedete nemate volju da se krećete,naročito ne ako ste se prejeli. Preskakanje doručka je dobra opcija za gojazne osobe kao i za osobe sa dijabetesom, pod uslovom da koriguju svoju ishranu. Na ovaj način poboljšava se senzitivnost insulina. Prekidanje posta Verovatno ste zbunjeni kada vidite naslov. Reč je o tome da vi noću kada spavate vi zapravo postite. Kako, pa ne jedete ništa. Ujutru kada se probudite i uzmete prvi zalogaj, vi prekidate stanje posta u kome je bio vaš organizam dok ste spavali čitavu noć. Obrokom kao što smo palopre pomenuli, aktivirate insulin, što dovodi do prekidanja lučenja hormona rasta. Hormon rasta donosi mnoge benefite a članak o tome možete pogledati ispod. Svaki put kada aktivirate insulin vi deaktivirate hormon rasta Autofagija i neurogeneza Možda ste čuli nešto o ovome a možda i niste. Autofagija, proces reciklaže naših ćelija i našeg kompletnog organizma. Svi oštećeni i nafunkcionalni proteini, kao i ostala beskorisna i nepotrebna jedinjenja bivaju izbačeni ili reciklirani, naročito iz ćelija u mozgu. To je vrsta popravke vašeg tela koja se zaustavlja onda kada počnete da jedete, jer tada kreće varenje. Ta popravka je naročito bitna za vaš želudac, crevo, žučnu kesu, pankreas i crevnu floru jer su svi ovi organi ako redovno ne postite pod konstantnim radom. Takođe, kada jedete prekidate protiv-upalno dejstvo. Neurogeneza je još jedan izuzetno koristan i važan biološki proces koji se dešava u toku posta. Ovaj proces podrazumeva stvaranje novih moždanih ćelija i do relativno skoro se verovalo da je ovaj proces aktivan isključivo u toku razvijanja embriona i neposredno nakon rođenja. Izlečenje i obnavljanje organizma počinje onda kada se prekine varenje Loša hrana Najveći problem je loša (nezdrava) hrana, naročito hrana puna šećera. Dosta šećera naročito zbog belog hleba i malo hrane sa vlaknima dovodi do naglog skoka insulina zbog kojeg ćete veoma brzo ponovo ogladneti ili imati jaku želju za nečim slatkim (čim nivo insulina padne, uglavnom posle 90-ak minuta). Svi ti nagli skokovi i padovi u toku dana dovešće do toga da noću budete gladni. Ukoliko ste noći gladni, to znači da ste pojeli mnogo ugljenih hidrata tog jutra ili prethodnog dana. Jedite samo kada ste gladni

Naziv leptin potiče od grčke reči i znači mršav. Otkriven je 1994 od strane Friedmanove grupe i pokazano je da ga luče ćelije masnog tkiva koje stimuliše unos hrane. Regulisanje telesne težine zavisi od dvostrukog uticaja: signala koji dolaze od gena i signala iz spoljne sredine vezanih za unos hrane i njenu potrošnju. Ispitivanja rađena na miševima pokazala su da kod njih postoji mutacija gena koja uslovljava prekomereno nagomilavanje masnog tkiva. Identifikacija ovog gena na 4. hromozomu je otvorila novo polje izučavanja genetskih uticaja nastanka gojaznosti kod ljudi. Nazivajući ga genom gojaznosti, naučnici su otkrili da on uslovljava stvaranje hormona leptina. Ovaj hormon reguliše telesnu težinu tako što određujeveličinu masnog tkiva u organizmu. Leptin se stvara u masnom tkivu iz koga se oslobađa i dospeva u krvotok. Prilikom gubitka telesne težine dolazi do pada leptina a skoka njemu suprotnog hormona ghrelina i obrnuto. Nivo leptina je veći kod žena usled prisustva veće količine masnog tkiva. Način na koji leptin smanjuje unos hrane još uvek nije dovoljno poznat, ali se zna da deluje preko hipotalamusa i to ne direktnom komunikacijom već preko nekih drugih hormona. Kao i ostali hormoni, leptin ostvaruje svoje dejstvo na ćeliju preko specifičnih receptora. Promenjeni receptori ili njihova slaba osetljivost mogu da objasne pojavu da uprkos visokim koncentracijama leptina u krvi dolazi do povećanja težine. Receptor za leptin koji se nalazi u hipotalamusu je kloniran od strane istraživača. Ipak, ovakvi receptori nađeni su i u drugim tkivima poput limfnog, jetra, pankreas i testisi, mada uloga leptina u ovim tkivima je i dalje nepoznata. Kod gojaznih osoba nije nađen defekt u lučenju leptina, već visok nivo ovog hormona, verovatno usled otpornosti na njega. Poznavanje gena vezanog za leptin omogućilo je sintetisanje rekombinovanog leptina sa dužim i jačim dejstvom. Francuska grupa istraživača pokazala je da se sa smanjenjem unosa kalorija smanjuje i nivo leptina u krvi i da je u direktnoj vezi sa cirkulišućim insulinom. Oni spekulišu da ove promene mogu biti direktan efekat insulina na adipozne ćelije (ćelije masnog tkiva) da povećaju izražajnost leptina, pa bi prema tome insulin bio glavni faktor regulacije adipoznih ćelija za leptinsku aktivnost i njegovo lučenje. Direktna veza između mase adipoznih ćelija i lučenja leptina je verovatno uslovljena nivoom insulina u krvotoku. Nema dokaza da je obična gojaznost kod čoveka vezana za mutaciju gena za leptin i nije poznat tačan razlog zbog kojeg gojazne osobe ne gube apetit uprkos visokim koncentracijama ovog hormona u krvi, mada ono što se zna jeste da je problem ili u osetljivosti receptora ili u odnosima hormona.

Kurkuma je biljka koja pripada porodici đumbira i koja se već hiljadama godina koristi kao začin, boja i lek u azijskim zemljama. Kurkuma ima karakterističnu žutu boju i aromatičan ukus, a najčešće se koristi u prahu koji se dobija od osušenog korena biljke. Kurkuma je glavni sastojak karija, popularnog začina koji se koristi u indijskoj, tajlandskoj i drugim kuhinjama. Kurkuma je bogata antioksidansima, posebno kurkuminom, koji je odgovoran za većinu njenih lekovitih svojstava. Kurkumin ima snažno protivupalno, antikancerogeno, antimikrobno i imunomodulatorno dejstvo, a takođe utiče na regulaciju mnogih gena, enzima i signalnih puteva u organizmu. Zbog toga se kurkuma smatra jednom od najmoćnijih biljaka na planeti kada je reč o borbi protiv bolesti i poboljšanju zdravlja. Međutim, kurkumin ima i neke nedostatke, kao što su slaba rastvorljivost u vodi, niska bioraspoloživost i brza metabolizacija u organizmu. To znači da se kurkumin teško apsorbuje iz creva, brzo se razgrađuje u jetri i bubrezima i brzo se izlučuje iz tela. Zbog toga je potrebno uzimati veće doze kurkume ili dodavati druge supstance koje poboljšavaju njegovu apsorpciju i stabilnost, kao što su crni biber, masnoće, lecitin, bromelain i drugi. Kurkuma ima mnoge potencijalne koristi za vaše zdravlje, koje su potkrepljene brojnim naučnim istraživanjima. Neka od njih su: Prevencija i lečenje raka: Kurkumin može da spreči nastanak i rast različitih vrsta raka, kao što su rak dojke, prostate, debelog creva, pluća, kože i drugi. On to čini tako što utiče na više mehanizama koji su uključeni u kancerogenezu, kao što su inflamacija, oksidativni stres, angiogeneza, apoptoza, invazija i metastaza. Kurkumin takođe može da pojača efikasnost hemoterapije i radioterapije, kao i da smanji njihove neželjene efekte. Smanjenje upala i bola: Kurkumin je jedan od najjačih prirodnih protivupalnih agenasa, koji može da ublaži upale i bolove u zglobovima, mišićima, koži i drugim tkivima. Kurkumin deluje tako što inhibira aktivnost enzima koji učestvuju u sintezi upalnih medijatora, kao što su ciklooksigenaza-2 (COX-2), lipooksigenaza (LOX) i nuklearni faktor kappa B (NF-kB). Kurkumin je pokazao sličnu ili bolju efikasnost od nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen, diklofenak i naproksen, ali bez njihovih štetnih efekata na želudac, jetru i bubrege. Poboljšanje kognitivnih funkcija i prevencija neurodegenerativnih bolesti: Kurkumin može da poboljša pamćenje, učenje, koncentraciju i raspoloženje, kao i da spreči ili uspori razvoj nekih neurodegenerativnih bolesti, kao što su Alzheimerova, Parkinsonova i Huntingtonova bolest. Kurkumin to čini tako što štiti neurone od oštećenja uzrokovanih oksidativnim stresom, inflamacijom, toksičnim proteinima i metalima. Kurkumin takođe može da stimuliše rast i diferencijaciju novih neurona i sinapsi, kao i da poboljša komunikaciju između njih. Regulacija šećera u krvi i prevencija dijabetesa: Kurkumin može da pomogne u kontroli nivoa glukoze u krvi i insulinske rezistencije, koji su glavni faktori rizika za razvoj dijabetesa tipa 2. Kurkumin to čini tako što povećava osetljivost ćelija na insulin, smanjuje proizvodnju glukoze u jetri, povećava korišćenje glukoze u mišićima i masnom tkivu, i smanjuje zapaljenje i oksidativni stres koji oštećuju ćelije pankreasa koje luče insulin. Snižavanje holesterola i prevencija kardiovaskularnih bolesti: Kurkumin može da smanji nivo lošeg (LDL) holesterola i triglicerida u krvi, kao i da poveća nivo dobrog (HDL) holesterola. Kurkumin takođe može da spreči oksidaciju LDL holesterola, koji je glavni uzrok ateroskleroze, odnosno nakupljanja masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Kurkumin takođe može da poboljša funkciju endotela, unutrašnjeg sloja krvnih sudova, koji reguliše krvni pritisak, zgrušavanje krvi i upalu. Kurkumin je pokazao sličnu ili bolju efikasnost od nekih lekova za snižavanje holesterola, kao što je atorvastatin, ali bez njihovih neželjenih efekata na jetru i mišiće. Podrška zdravlju jetre i detoksikaciji organizma: Kurkumin može da zaštiti jetru od oštećenja uzrokovanih alkoholom, lekovima, hemikalijama i drugim toksinima. Kurkumin to čini tako što povećava nivo glutationa, glavnog antioksidansa u jetri, koji neutrališe slobodne radikale i pomaže u eliminaciji toksina. Kurkumin takođe može da spreči fibrozu i cirozu jetre, koje su posledice hroničnog zapaljenja i ožiljavanja jetrenog tkiva. Jačanje imuniteta i prevencija infekcija: Kurkumin može da ojača imuni sistem i poveća otpornost organizma na razne infekcije, kao što su grip, prehlada, bronhijalna astma.

Mnogi ljudi nisu tolerantni na laktozu i mnogi imaju alergije zbog proteina u mleku. Kalcijum iz mleka životinjskog porekla se uglavnom ne usvaja u dovoljnoj količini, a i kada se usvoji zbog velike količine fosfora u istom tom mleku vaš organizam troši rezerve kalcijuma, tako da potrebnog unosa kalcijuma nema. Znamo da spanać i badem sadrže dosta kalcijuma, ali isto tako i dosta oksalne kiseline koja može da iritira neke koje je ne podnose baš najbolje, tako da pored njih pogledaćemo još neke ne mlečne namirnice sa visokim sadržajem kalcijuma. Neke od namirnica koje su dobar izvor kalcijuma jesu: Sardine Losos Kelj Brokoli Druge ribe Takođe,ako uzimate vitamin D ili se dovoljno izlažete suncu,povećavate dostupnost kalcijuma Neki ljudi iako misle da su netolerantni na laktozu, zapravo su osetljivi na protein A1 kazein. Probajte da promenite pa umesto toga uzimajte A2 kazein kojeg ima u kozjem i ovčijem siru, pa vidite kakva će biti vaša reakcija na to. Na slici na početku možete videti neke od najboljih izvora kalcijuma biljnog porekla (na engleskom) i procenat dnevnog unosa kalcijuma putem njih. Dve šolje bademovog mleka zadovoljavaju čak 94% vašeg dnevnog unosa Kada je reč o uzimanju suplemenata kalcijuma, bitno je da kalcijum bude u organskoj formi. Proizvodnja suplemenata minerala je dosta jeftinija kada je taj suplement u neorganskoj formi. Naš organizam može lako da usvaja minerale i jedinjenja u organskom obliku, za razliku od neorganskih jedinjenja gde su veze između atoma mnogo jače i organizam ne može da usvoji elemente. Procenat apsorbcije je veoma mali kod neorganskih jedinjenja, čak ponekad u slučaju slabe želudačne kiseline i nečistih creva uopšte ne dolazi do usvajanja minerala. Jabukovo sirće je odlično za slabu želidačnu kiselinu. Prosečan dnevni unos bio bi oko 800 mg. Ako vam je želudačna kiselina slaba dolazi do manje apsorbcije minerala i drugih elemenata,a isto važi i ako vam creva nisu čista

Vrlo često, na testovima testosterona kod gojaznih muškaraca, primećuje se niska koncentracija testosterona. Manjak testosterona je danas veoma ozbiljan problem koji pogađa sve muškarce. Posledice nedostatka ovog hormona kod muškaraca su itekako evidentne i ozbiljne, a danas ćemo pisati o jednom delu ovog problema, tačnije o razlozima zbog kojih se manjak testosterona javlja kod gojaznih muškaraca. Kako razloga za loš nivo testosterona ima mnogo, o tome će se tek pisati u narednim člancima. Pre nego što počnemo sa objašnjenjem, da objasnimo šta su androgeni. Androgeni su grupa hormona koji uglavnom utiču na razvoj muškog reproduktivnog sistema. Osim toga, androgeni imaju ogroman uticaj na održavanje muškog zdravlja. U našem telu postoji enzim aromataza, čija je uloga da pretvara testosteron u estrogen. Aromataza se kod muškaraca javlja u više vrsta tkiva u telu, a to su koštano tkivo, moždano tkivo, testisi i salo odnosno masno tkivo. Što više masnog tkiva imate, to se više ovog enzima nalazi u vama. Upravo zato je bitno da kod muškaraca ne bude nepotrebnog masnog tkiva, a najprirodniji način za njegovo uklanjanje jeste privremeni post, zdrava keto ishrana i naravno, trening. Sama ova konverzija testosterona u estrogen je izuzetno loša, ne samo što gubite testosteron zbog pretvaranja, već zato što sam estrogen što ga je više, to on dodatno umanjuje nivo testosterona. Mnogo je posledica manjka testosterona, ali neke od najuočljivijih jesu ženske grudi, depresija, anksioznost, pad libida, manjak energije itd. Postoje naravno prirodni inhibitori enzima aromataze, a to je koncentrisan suvi prah raznog zelenog povrća kao i koren koprive koji je veoma poznat po svojim fantastičnim dejstvima. Tu je privremeni post kao i cink, iako ne inhibitori ovog enzima, pomoći će kod povećanja proizvodnje testosterona.

Život u 21-om veku nosi sa sobom mnoge nutritivne deficijencije, a jedna od njih je vitamin D. U ovom članku govorićemo o unosu i apsorpciji vitamina D i brojnim faktorima koji na njegovu apsorpciju i metabolizam utiču. Zvanična minimalna doza dnevnog unosa je 600 IU (Internacionalnih jedinica), što je jako jako malo. Ova brojka izvedena je na osnovu istraživanja koja su pokazala da je ovo minimalna dnevna doza koja bi sprečila gubitak koštane mase. Međutim, ono što je problem jeste što se u obzir nisu uzele sve ostale uloge vitamina D, a ima ih poprilično mnogo (imunomodulatorna uloga, proizvodnja polnih hormona, protivupalna aktivnost, antiviralna uloga…). Optimalna dnevna doza predstavljala bi dnevnu dozu nekog nutrijenta (vitamina ili minerala) koja je dovoljna ne samo da spreči nastanak i razvoj bolesti, već i da omogući normalan rast i razvoj organizma i korišćenje tog nutrijenta od strane svih tkiva kome je taj nutrijent neophodan. Optimalna dnevna doza vitamina D nije tačno određena, ali ono što znamo jeste da kod odraslih organizam stvara u proseku 25 hiljada IU. Imajte u vidu da se optimalna doza odnosi na održanje već zdravog organizma, što znači da prilikom raznih stanja poput hroničnih i infektivnih bolesti, povreda i velikih fizičkih napora morate uneti znatno veću količinu nutrijenta kako bi ste postigli isti učinak sa manjom količinom kod organizma u potpuno zdravom stanju. Što se vitamina D tiče, optimalna dnevna količina može biti 20-40 hiljada IU, a prilikom virusnih infekcija 50+ hiljada IU. O korelaciji virusa i vitamina D biće više reči u drugom članku. Unos dovoljne količine vitamina D je ozbiljan izazov. Razlog tome je taj što, vitamina D jednostavno nema dovoljno u hrani. Tačnije, nema ga ni približno dovoljno koliko je nama neophodno za osnovne procese u kojima učestvuje. Ako zaboravimo na suplemente za trenutak, jedini način na koji možete doći do adekvatne količine vitamina D jeste preko sunca. Ograničavajućih faktora za adekvatan nivo vitamina D ima mnogo, ali zarad lakše preglednosti svrstaćemo ih u dve grupe: Faktori (stanja) organizma i spoljni faktori. Bitno je napomenuti da su faktori iz obe grupe imaju podjenako jak i važan uticaj. Faktori (stanja) organizma Kada govorimo o oralnom unosu, prvi problem na koji nailazimo je loša apsorpcija usled slabe želudačne kiseline. Slaba želudačna kiselina onemogućava adekvatnu apsorpciju ne samo ovog vitamina, već i mnogih drugih, a igra posebno veliku ulogu u apsorpciji minerala koji dalje sa tim vitaminima sudeluju. Bajpas takođe dovodi do smanjene apsorpcije. Nakon što pređe iz želuca, sobzirom na to da je ovaj vitamin liposolubilan (rastvorljiv u masti), neophodna je žuč kako bi se vitamin D uopšte apsorbovao. Smanjenje količine žuči u direktnoj je korelaciji sa smanjenjem apsorpcije, ne samo ovog vitamina, već i drugih liposolubilnih vitamina poput A, E, K, kao i ostalih liposolubilnih jedinjenja Do problema sa apsorpcijom dolazi kod upaljenih i zaprljanih creva, kao i usled lošeg crevnog mikrobioma. Stres će, kao što to čini sa ostalim nutrijentima, umanjiti apsorpciju a povećati potrošnju, što će vas za kratak period baciti u deficit. Nakon unosa u organizam, tačnije u krv, vitamin D biva poslat u jetru i bubrege na transformaciju u aktivan oblik. Osim očiglednih bolesti poput masne jetre, hepatitisa, ciroze jetre i oštećenja bubrega, metabolizam se usporava i usled velikog pritiska na ove organe kada su zdravi. Bubrezi dijabetičara i jetra ljudi koji unose velike količine različitih toksina svakodnevno (lekovi, alkohol, mnogo šećera), ne mogu dovoljno brzo ni efikasno stvoriti aktivnu formu vitamina D, te se javlja njen deficit Neka hronična stanja, kao na primer dijabetes tip 2, u ogromnoj meri utiču na deficijenciju. Usled nedovoljne senzitivnosti receptora na ćelijama, zbog postojeće insulinske rezistencije kod dijabetičara tipa 2, vitamin D ne može ući u ćeliju u potrebnoj količini (što je uobičajeno i za ostale nutrijente). Što se genetike tiče, postoji određen procenat ljudi sa polimorfizmom za gene koji kodiraju receptore vitamina D. Kod njih je apsorpcija ovog vitamina u ćelije smanjena što je još jedan otežavajući faktor, ali na svu sreću, ovaj problem se lako rešava unosom većih količina vitamina D kroz suplementaciju. Danas su genetski testovi mogući i dostupni javnosti, te ako ste primetili da na standardne prosečne doze nemate efekta možete uraditi genetski test na polimorfizam gena za receptore vitamina D. Ako imate takav polimorfizam i dalje ste potpuno zdravi, samo što sada znate da ste manje osetljivi i svesni ste da morate značajno pojačati unos ovog vitamina, pogotovo kod virusnih infekcija. Još neki od faktora koji imaju veliki uticaj na nivo vitamina D jeste boja kože i starost. Što je koža tamnija, potrebna je duža izloženost suncu kako bi se stvorila ista količina kao kod osobe svetlije puti. Sa porastom godina proizvodnja ovog vitamina naravno opada. Spoljni faktori Kada je reč o spoljnim faktorima, oni mogu biti nešto na šta možemo i na šta ne možemo da utičemo. Bez obzira na to, na nama je da, nakon što se sa njima upoznamo, umanjimo njihov negativan uticaj na naše nivoe vitamina D koliko god je to moguće. Lekovi su poprilično učestali faktor. Pojedine grupe lekova limitiraju metabolizam jedinjenja koja se koriste za dobijanje ovog vitamina. Primer za to su statini, lekovi koji služe za snižavanje krvnog pritiska tako što smanjuju nivoe cirkulišućeg holesterola u krvi, te tako direktno smanjuju proizvodnju vitamina D, čiji je osnovni prekursor upravo holesterol. U nekom od narednih članaka govorićemo o paradoksu holesterola i kardiovaskularnih oboljenja. Mesto na kome živite, tačnije, geografska širina, određuje količinu sunčeve svetlosti koju dobijate u toku dana i godine. Osobe koje žive bliže ekvatoru izložene su svetlosti više od osoba koje nastanjuju mesta dalja od ekvatora. Pored geografske širine, sezona igra jako veliku ulogu. U toku leta organizam je uglavnom dovoljno izložen svetlosti te stvara dovoljno vitamina D za sve procese. Zima se, uglavnom, odlikuje daleko manjom proizvodnjom vitamina D, te je skoro uvek neophodna suplementacija ovim vitaminom dok zimski period ne prođe. Ovo je razlog zašto zimi kolektivni imunitet opada i učestalost virusa u populaciji postaje znatno veća. Naravno, ni geografska širina a ni sezona neće vam pomoći da stvorite dovoljno vitamina D ako niste van kuće i izloženi suncu. Iako se poslednja rečenica čini naivnom i očiglednom, mnoga deca danas ne provode ni blizu dovoljno vremena napolju, a na sve to retko ko danas izlaže dovoljno svoje kože suncu. Takođe, jedan ogroman problem jesu kreme za sunčanje, koje totalno sprečavaju stvaranje vitamina D u koži usled blokiranja UVB zraka pod kojim se on sintetiše, pa tako totalno onemogućuju koži da se izbori za štetnim dejstvom pristigle svetlosti. Najbitnija uloga svetlosti na kožu jeste pokretanje proizvodnje vitamina D, a ukoliko se tako nešto spreči svetlost na kožu može imati samo štetan uticaj. Jedan od čestih problema ove vrste je ishrana ili dijeta sa malo masti. Već smo napomenuli da je vitamin D rastvorljiv u masti, a manjeg unosa masti slabije je i razlaganje istih, te je apsorpcija manja. Što se hrane tiče, magnezijum i cink utiču na apsorpciju ovog vitamina, te se manjag unosa nekog od ova dva minerala može odraziti na nivo vitamina D. Pored toga, vitamin D u organizmu funkcioniše zajedno sa vitaminom K2, te je unos ovog vitamina neophodan za normalno funkcionisanje. U prethodnom članku možete pročitati o važnosti vitamina D, a u sledećem kako poboljšati nivo vitamina D.

U nekim od prethodnih članaka pisali smo o važnosti i ulogama vitamina D, kao i o faktorima koji utiču na smanjenje nivoa vitamina D. Ako niste pročitali prethodna dva članka, savetujem vam da prvo njih pročitate zarad boljeg uvida i razumevanja važnosti ovog vitamina. U ovom članku ćemo dati jednu kratku listu načina poboljšanja nivoa vitamina D. Izlažite se suncu minimalno sat vremena dnevno, osim u kritičnim letnjim periodima dana između 12h i 15h Unesite najmanje 10 000 IU vitamina D dnevno, a kada ste bolesni ili pod velikim stresom/fizičkim naporom najmanje 30 000 IU. Koristite suplement u formi ulja ako možete jer se takav bolje usvaja Suplement vitamina D unosite uz hranu bogatu zdravim mastima i dovoljno magnezijuma, cinka i vitamina K2 Usvojite keto ishranu koja će vam pomoći da podignete nivo holesterola, poboljšate lučenje žuči i aktivirate enzime koje učestvuju u metabolizmu vitamina D Praktikujte privemeni post koji ima mnogo benefita, od kojih su u ovom slučaju najznačajniji poboljšanje senzitivnosti receptora za insulin, smanjenje upale creva i čišćenje poboljšanje rada jetre Testirajte se na polimorfizam gena za receptore vitamina D i unosite veće količine ovog vitamina ako se ispostavi da vam je osetljivost na njega manja Uvrstite gorku hranu ili suplemente koji podstiču lučenje žuči Održavajte visok nivo holesterola ako ste mladi i zdravi, ili umeren nivo dok ne očistite krvne sudove od plaka na njihovim zidovima Održavajte i čistite jetru kako bi mogla da skladišti dovoljne nivoe vitamina D Radite na izlečenju hroničnih bolesti kako biste efikasno mogli apsorbovati i koristiti ne samo vitamin D već i sve ostale vitamine Pazite na prekomerenu kilažu jer svakim povećanjem BMI-a (Indeksa telesne mase) od 10% dolazi do pada nivoa vitamina D u krvi za 4,2% Uvrstite više pečuraka u ishranu zbog veće količine vitamina D2 koje sadrže

Pri pomisli na vitamin D, mnogima će asocijacija biti zdrav imuni sistem, eventualno zdrave kosti, ali funkcija ovog vitamina ne zaustavlja se tu. Receptori ovog vitamina nalaze se u skoro svim, ako ne i svim ćelijama u našem organizmu. Sobzirom na njegovu liposolubilnu prirodu, on prolazi ćelijske membrane i lako i brzo ulazi u same ćelije. Ovaj vitamin tema je mnogih istraživanja, a o tome najbolje govori činjenica da je na PubMed-u preko 64 hiljade naučnih radova o njemu. O krucijalnoj važnosti ovog vitamina govori nam činjenica da je njegov deficit uzrok mnogih ozbiljnih i u društvu sve prisutnijih bolesti i stanja među kojima se izdvajaju: Autoimune bolesti, srčane bolesti, slab imunitet, multipla skleroza, rak debelog creva, rak i oštećenja kože, psorijaza, slab fertilitet, učestale virusne infekcije, reumatidni artritis… Ovo su samo neke od stanja i bolesti, a pored njih prisutne su i brojne druge koje se iz godine u godinu potvrđuju novim naučnim istraživanjima. Za neke od njih se odavno pokazao poprilično pozitivan uticaj pri izlaganju kože UVB zracima ili oralnoj suplementaciji. Tesna povezanost ovog vitamina, ili bolje reći hormona (sobzirom na njegovu ulogu u našem organizmu), sa svim ovim bolestima potiče od njegovih mnogobrojnih uloga u našem organizmu o kojima ćemo u daljem tekstu detaljnije pisati. Glaveni region Počnimo od glave. Vitamin D utiče na cirkadijalni ritam u delu mozga zvanom superhijazmatički nukleus. Ukoliko imate apneju, insomniju ili se budite noću iz sna (što je posledica visokog nivoa kortizola), vitamin D vam može znatno pomoći ako se u tim slučajevima uzima pred spavanje. Vitamin D utiče na kognitivne radnje u vašem mozgu, pre svega na pamćenje i koncentraciju. Osobe sa demencijom, alchajmerom ili parkinsonovom bolešću uvek su u deficitu sa vitaminom D. Veliki uticaj ima na raspoloženje. Zima je period godine sa najvećim brojem depresivnih i anksioznih stanja, a ujedno je i period godine sa deficitom ovog vitamina kod ljudi. Iako se ovaj vitamin može deponovati, njegove rezerve bivaju potrošene tokom jeseni te se ne možemo na njih oslanjati u zimskom periodu. Kosa je umnogome zavisna od vitamina D. Njegov deficit dovodi do njene suvoće kao i do smanjenja broja novih dlaka. Uz to, može biti razlog pojavljivanja sedih vlasi i alopecije. Značajna je uloga ovog vitamina u sinusima, gde igra veoma važnu odbrambenu ulogu od virusa. Sobzirom na to da udisajem kroz nos unosimo ogroman broj patogena, pre svega virusa, koncentracija ovog vitamina ovde ima ključnu ulogu u sprečavanju nastaka virusnih infekcija. Vitamin D usporava nastanak katarakte kod osoba koje su ka tome sklone, a njegov deficit dovodi se u vezu sa makularnom degeneracijom, glaukomom i suvim očima. Što se tiče zuba, ukoliko ste nažalost kao mali imali deficit ovog vitamina, možete razviti neki od brojnih deformacija i problema sa zubima. Način na koji ovaj vitamin utiče na zdravlje zuba jeste metabolizmom kalcijuma koji je neophodan za normalan razvoj zdravih zuba. Uz njega je neophodan i vitamin K2 zato što metabolizam kalcijuma uvek regulišu zajedno. Imuni sistem Sve ćelije našeg imunog sistema, bilo urođenog ili stečenog imuniteta, poseduju vitamin D receptore Vitamin D sprečava uništavanje ćelija sopstvenog organizma od strane imunog sistema, što je inače osnova svih autoimunih bolesti. Za ovo je zaslužna njegova protivupalna i imunomodulatorna sposobnost, koja ga čini najboljim lekom svih autoimunih bolesti. Kako su problemi sa štitnom žlezdom sve češći, a preko 90% svih hipotiroidnih stanja (smanjena proizvodnja tiroidnih hormona) je zapravo Hašimotova bolest (koja je autoimuna bolest), posledice deficita ovog vitamina na štitnu žlezdu postaju sve očiglednije. Vitamin D je u tesnoj vezi sa grudnom žlezdom koja je ključni organ kontrole našeg imuniteta. Grudna žlezda je ključan organ koji kontroliše razvoj i sazrevanje T ćelija koje igraju važnu ulogu u imunološkom sistemu u prepoznavanju i uništavanju zaraženih ili mutiranih ćelija u telu. Vitamin D sprečava razmnožavanje virusa i smanjuje rizik od nastanka virusnih infekcija. Više o korelaciji vitamina D i virusnih infekcija možete pročitati u tom našem članku. Zbog svega ovoga, na ovaj vitamin se gleda kao na jednu od najbitnijih komponenti imunog sistema. Epigenom Već smo pomenuli da vitamin D ima ulogu hormona. Ovaj vitamin ima direktan uticaj na više od 1000 naših gena i na najmanje 160 metaboličkih puteva. Broj gena na koje ovaj vitamin utiče zavisi od njegove količine. Ostali organi Što se kože tiče, osobe sa deficitom ovog vitamina podložne su psorijazi i aknama, kao i raznim upalnim bolestima kože. Osobe sa vitiligom imaju deficit vitamina D. Sa smanjenjem nivoa ovog vitamina u krvi dolazi do drastičnog povećanja rizika od pojave melanoma, odnosno, raka na koži. Kosti su jedan od organa koji bivaju znatno pogođeni deficitom vitamina D. Bolesti i problemi kostiju tada mogu biti svakojake, od skolioze do ravnih stopala. Deformacije kostiju su zbog svoje uočljivosti poprilično opasne po decu, jer mogu u velikoj meri uticati na njihovo samopouzdanje. Te deformacije se lako mogu izbeći, a sve što je potrebno jeste da dete u toku trudnoće i nakon porođaja dobija dovoljnu količinu vitamina D od majke. Vitamin D poboljšava stanja plućnih bolesti upalnog karaktera poput astme i bronhitisa. Što se mišića tiče, vitamin D svojom već pomenutom ulogom metabolizma kalcijuma utiče na oporavak mišića. Ukoliko vam se mišići sporo oporavljaju a unosite dovoljno elektrolita, vrlo je verovatno da zbog nedostatka ovog vitamina mišićne ćelije ne uspevaju da apsorbuju te elektrolite. Nadbubrežna žlezda luči više važnih hormona, od kojih je jedan kortizol, hormon stresa. Lučenjem i radom ovog hormona koristi se i vitamin D, pa tako potreba tela za ovim vitaminom u stresnim situacijama može biti drastično velika i vrlo brzo dovesti do njegovog deficita, što smo videli da sa sobom vuče gomilu novih problema. Vitamin D učestvuje u proizvodnji insulina u beta ćelijama pankreasa Langerhansovih ostrvaca. On može u velikoj meri pomoći dijabetičarima tipa 1 smanjujući upalu u tim ćelijama. Velika je povezanost vitamina D sa srčanim bolestima. On smanjuje upalu u srčanim arterijama. Osobe sa visokim pritiskom pokazuju nedostatak ovog vitamina, a njegovo uzimanje često može efikasno sniziti pritisak. Bolesti jetre kao što su masna jetra i hepatitis tesno su povezane sa nedostatkom vitamina D. Bubrezi su poslednja stanica metabolizma vitamina D, u kojoj on poprima svoj krajnji funkcionalni oblik. To bi značilo da ukoliko imate oštećenje bubrega manje ćete vitamina D proizvesti. Iako sve ćelije u našem organizmu mogu da stvore njegov krajnji oblik, daleko veća količina stvorenog vitamina D potiče iz njegovog metabolizma koji se odvija preko jetre i bubrega. Iz svega priloženog, lako možemo zaključiti da je vitamin D veoma važan faktor mnogih bolesti i opšteg zdravlja organizma, što nam govori da o njemu moramo povesti više računa. U naredna dva članka o ovom vitaminu pisaće se o tome koji faktori utiču na smanjenje nivoa vitamina D i kako poboljšati nivo vitamina D. Sa širu i jasniju sliku savetujem vam da pročitate i ta dva članka

Voda - Osnovna supstanca života. Svi znamo da je voda ključna za naš život, ali koliko pažnje pridajete vodi koju pijete? Voda sa česme je danas skoro svima na dohvat ruke, a osim toga, njena cena je izuzetno niska. Postavlja se pitanje, da li je voda sa česme uopšte zdrava za piće i ima li mana? Ako mislite da će te se spasiti kupovinom flaširane vode, pravite grešku, zato što se otrovi kriju vrlo vešto u skoro svim proizvodima. Daleko od toga da je voda koja vam je svuda pri ruci zdrava, čak šta više, otrovnija je nego što uopšte možete da pomislite. Postoji mnogo problema sa vodom, bilo sa česme ili flaširanom, a ovde ćemo pomenuti samo neke od njih i njihov užasan uticaj na zdravlje. Osim što se otrovna voda i voda niskog kvaliteta koristi za piće, nemojte zaboraviti da istu tu vodu masovno ljudi koriste za kupanje i zalivanje biljnih kultura za ishranu, tako da se od njenih otrova baš i ne može pobeći lako. Da nesreća bude još veća, ljudi takvu vodu često daju deci, a otrovi u vodi su naročito opasni za sve mlado, kako za decu, tako i mlade biljke i životinje. Hlor Hlor je element pod rednim brojem 17 i veoma je opasan toksin sa mnogobrojnim ulogama. U tečnom i gasovitom stanju može biti otrovan u malim količinama. Mnoge životinje, uključujući i ljude, imaju potrebu za hlorom, a hlor je u prirodi veoma zastupljen naročito u jonskom obliku. Razlog stavljanja hlora u vodu je ubijanje bakterija i drugih mikroorganizama. Što se tog aspekta tiče, hlor se pokazao kao odlična supstanca, ipak, šta je sa negativnim posledicama hlora na naše zdravlje? Hlor ima poveću listu problema koje izaziva, a evo i detaljnije o njima. Prema agenciji za zaštitu okoline, prosečan Amerikanac unese 300-600 puta više hlora od bezbedne doze. Osim samih posledica toksičnosti ovom supstancom, hlor ima tendenciju da sa organskim jedinjenjima obrazuje određena jedinjenja zvana trihalometani koji su vrlo poznati po svojim kancerogenim svojstvima (1*, 3*). Takođe ima i strašan negativan uticaj na crevnu mikrofloru ubijajući veliki broj bakterija. Osim hlora kojeg unosimo popijenom hlorisanom vodom, znatna količina hlora ulazi u naš organizam putem tuširanja istom. Koža veoma brzo upija hlor iz vode, pa tako za kratko vreme velika količina bude upijena, na šta ljudi uglavnom zaboravljaju. Evo Jedan zanimljiv video gde čovek pokazuje koliko koža brzo upija hlor (16*). Još jedna užasna stvar je uticaj hlorisane vode na kožnu mkrofloru, odnosno na bakterije koje žive na vašoj koži. Ogroman broj kožnih oboljenja upravo je posledica nedostatka dobrih bakterija kojima je mesto na našoj koži, kao i velikom broju loših bakterija. Razmislite malo, ako je hlor odličan ubica bakterija i sprečava preživljavanje bakterija, zar mislite da će poštedeti dobre bakterije na vašoj koži? Jedino kupanje koje pomaže vašoj koži jeste u moru, okeanu, čistoj reci ili ne hlorisanoj vodi. Postoji i dobar broj istraživanja koji pokazuje pozitivne efekte morske vode na kožu. Fluoridi Fluoridi su najveći problem današnje pijaće vode. Njemu ćemo posvetiti ovde najviše pažnje zbog niza negativnih efekata koji ima po ljudsko zdravlje. Prvo uvođenje fluorida u vodu za piće desilo se polovinom 20-og veka, a razlog uvođenja bio je taj što fluoridi "naime" sprečavaju karijes. Ovo je totalna besmislica zato što pravih dokaza o tome uopšte i nema. Veliki broj zubara i dalje veruje i učen je da će fluoridi pomoći pravilnom razvoju zuba, dok veliki broj naučnika pokazuje upravo suprotno! Osim same degradacije zuba tokom prevelikog korišćenja, dolazi i do mnogobrojnih drugih neželjenih efekata. U Evropi, samo 5 zemalja stavljaju fluor u vodu, a to su: Irska, Poljska, Španija, Ukrajna i naravno Srbija. Ovo su bar zvanični podaci, ali fluorisanu vodu nije neuobičajeno naći i po drugim zemljama, naročito manje i srednje razvijenim. Nijedan biološki proces ne zahteva fluoride, zapravo, fluor je poznati ometač mnogih procesa. Ni jedna bolest, pa čak ni prethodno pomenuti karijes, nije posledica nedostatka fluorida. Zajedno sa aluminijumom, ometa signalne proteine za hormone bitne za rast i razviće i neurotransmitere. Jedan od ubedljivo najgorih jeste kalcifikacija pinealne žlezde odnosno epifize. Epifiza je veoma mala žlezda sa veoma bitnim poznatim i i relativno nepoznatim ulogama. Ova žlezda je kroz milenijume predstavljana kao simbol trećeg oka i centra duše u čoveku. Ono što danas zasigurno znamo, to je da ova žlezda igra ključnu ulogu u cirkadijalnom ritmu, razlikuje dan od noći i luči određene hormone od kojih je najvažniji melatonin - hormon sna. Ovaj hormon ima izuzetno bitnu ulogu u održanju zdravlja, zato što je neophodan za odmor i regeneraciju našeg tela, a proizvodi se samo kada spavamo. Čak i dok spavamo, ostali faktori imaju direktan ili indirektan uticaj na nivo proizvodnje ovog hormona. Kalcifikacija epifize fluorom dolazi uzimanjem velike količine fluorida, koji se osim u pijaćoj vodi nalaze i u većini (90+%) pasti za zube. Prilikom kalcifikacije epifize dolazi do smanjenja broja pinealocita čime se količina proizvedenog melatonina smanjuje. Kao što je slučaj i sa ostalim mekim tkivima da mogu biti kalcifikovani, tako je i sa epifizom, poređenje sa koštanim tkivom pokazuje nam da je gomilanje fluorida u epifizi negativno. (9*) Naučne studije na životinjama pokazale su itekako ozbiljne probleme. U jednoj studiji rađenoj na mongolskim skočimiševima naučnici su proveravali uticaj količine fluorida na proizvodnju melatonina i otkrili da je grupa sa većim unosom fluorida imala znatnu nižu proizvodnju melatonina. Druga studija rađena isto na skočimiševima ogledala je razlike između unosa veće količine fluorida kod mužjaka i kod ženki. Rezultati su pokazali da su fluoridi uticali na brže polno sazrevanje kod žena, kao i smanjenje težine testisa kod mužjaka nakon desetak nedelja. (10*) Iz određenih naučnih studija fluorida na životinjama vidi se da fluor takođe ometa štitnu žlezdu. Iako se ne nagomilava u štitnoj žlezdi, kod ljudi sa nedostatkom joda mogu biti vidljiva pogoršanja, dok se kod ljudi sa viškom joda uglavnom to ne dešava. Tu je i preko 60 naučnih studija koje pokazuju korelaciju između fluorida i smanjenja IQ (11*). Fluoridi uz to imaju i neurotoksični efekat koji se ne može izmeriti IQ vrednosti. Primećeno je oštećenje bubrega, kostiju i raznih žlezdi. Najveći broj novorođene dece nažalost konzumira proizvode u čijem je sastavu voda koja je naravno fluorisana, pa do oštećenja dolazi veoma rano i postaju ozbiljnija. Unos fluorida je dramatično veći sada nego pre, o čemu govori grafikon ispod. BPA Bisfenol A je supstanca koja ulazi u sastav plastičnih flaša, limenki i flašica za bebe, a u zvaničnu upotrebu ulazi negde posle 1960-te. Bisfenol A je ometač endokrinog sistema, tačnije, imitator estrogena. Ono što je veliki problem uz to jeste što BPA ima kumulativni efekat, odnosno nagomilava se u organizmu. U prethodnom članku objasnili smo kako enzim aromataza funkcioniše pretvarajući estrogen u testosteron i pomenuli smo da sam povećanje nivoa estrogena uzrokuje još veći rad aromataze, odnosno na još veći gubitak testosterona. Upravo iz ovog razloga, voda iz plastične flaše gore utiče na muškarce nego na žene. Treba naročito paziti kod beba i male dece zato što može dovesti do hormonalnih promena, što dovodi do ozbiljnijih posledica. Još jedna od ugroženih grupa jesu žene sa policističnim jajnicima, jer BPA dodatno pogoršava situaciju. Naročito je opasno da flaša stoji direktno na suncu jer se onda u vodu otpušta mnogo više bisfenola A nego inače. Najbolji način da se sačuvate od BPA jeste da koristite staklene flaše i posuđe od porcelana ili nerđajućeg čelika. Iako ne možete u potpunosti da se rešite bisfenola A, povrđe iz porodice kupusnjača može mnogo pomoći zato što sadrži supstance koje otklanjaju endokrine ometače. Metali Voda koja dolazi do vas mora proći dug pot kroz prlljave i metalne cevi. Ne trebate biti ništa naročito pametni da shvatite da će voda pokupiti svašta nešto usput, a ono što će najviše pokupiti jesu metali i bakterije. Kako se u vodu trpa enormna količina hlora, bakterije će lagano stradati, kao i vaša koža i crevna flora što smo već pomenuli u početku. Ono što preostaje jesu metali, često oni toksični. Tu su arsen, nikl, aluminijum, olovo i drugi. Teško je reći koji od ovih metala je najtoksičniji, sobzirom da su svi izuzetno loši na svoj način. Korišćenjem vode sa česme unosite ove metale u velikim količinama i gomilate ih u organizmu. Nema potrebe nabrajati toksična svojstva ovih metala i šta se dešava kada ih imate u visokim dozama u organizmu, pošto skoro svaki negativan efekat koji vam padne na pamet jeste posledica nekog od njih. Kamenac Iako vrlo čest u našoj vodi zbog starih vodovodnih cevi i sistema, ovde neće biti mnogo reči o njemu. Poznato je da tvrda voda izaziva kamenac, ali da li ste znali šta je to tvrda voda? Tvrda voda je voda sa dosta kalcijuma (tačnije kalcijum karbonata) i magnezijuma. Nemojte se obradovati kako ćete ovaj kalcijum i magnezijum iskoristiti, zato što su u neorganskom obliku. Pošto vi niste biljka i koristite pre svega organska jedinjenja, kalcijum karbonat i slična neorganska jedinjenja neće vam biti ni od kakve koristi, mogu samo da vam štete. Stvar je vrlo jednostavna, ako ne želite kamenac sa vašeg tuša ili slavine u organizmu, onda nemojte da pijete takvu vodu. Ako želite da gomilate kamenac u organizmu baš kao i na slavini, samo napred. Ph vrednost Prirodna Ph vrednost čiste vode je 7, odnosno potpuno neutralno. Većina današnjih voda je više kisela, a to je veoma loše po zdravlje jer dovodi do zakiseljavanja organizma pa se tako crpe rezerve kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, mangana i gvožđa. Dugotrajna konzumacija kisele vode poput vode sa česme i plastične flaširane vode dovodi do niza problema nastalih nedostatkom prethodno pomenutih minerala, koje više od 90% populacije ionako ne unosi dovoljno. Na drugu ruku, ovu manu sa kiselom vodom iskoristili su ostali proizvođači flaširane vode, pa su počeli sa aktivnim reklamiranjem vode koja ima Ph vrednost veću od 7, odnosno, bazna je. Usled dugotrajnog korišćenja bazne vode, ph vrednost urina i želuca se povećava, odnosno postaje alkalna, a trebala bi biti kisela. Smanjenja kiselost urina može takođe dovesti do prenamonožavanja bakterija u urinarnom sistemu. Osim toga, alkalna voda pravi problem i stomaku i debelom crevu jer su oni organi koji moraju biti kiseli a ne bazni. Nedovoljno kiseo stomak, tačnije, želudac sa slabom stomačnom kiselinom, ne može apsorbovati dovoljnu količinu minerala, jer je kiselina zapravo ta koja omogućava razlaganje jedinjenja u čiji sastav ulaze minerali, kao i njen procenat apsorpcije. Ako bolje pogledate, svako odstupanje od adekvatne Ph vrednosti vode, odnosno od neutralne vode, bilo voda malo više kisela ili bazna, dovodi do manjka minerala, odrđenih ili više njih. Voda bez života Možda će mnogima ovo delovati suludo, ali voda ima memoriju. Šta ako bih vam rekao da voda može biti promenjena u zavisnosti od vaših osećanja? Da li ste znali da od svih mogućih uticaja, najjači uticaj na vodu jesu emocije? Da li ste svesni da voda može biti živa i mrtva? Verovali ili sumnjali u prethodno navedena pitanja, postoji mnogo dokaza i zanimljivih naučnih istraživanja koji su jasni pokazatelji gore navedenog. Japanski naučnik Masaru Emoto nedavno je proveo opsežno istraživanje toga kako voda reaguje na različite uticaje, poput muzike, misli i reči. Dobio je iznenađujuće rezultate. Prirodna voda koja je poticala iz planinskih potoka ili izvora, kao i voda nakon molitve, klasične muzike i pozitivnih misli, formirala je savršene kristale neverovatne ljepote. Kristali zagađene i stajale vode su bili nepravilnog i deformisanog oblika. Destilovana voda uopšte nije imala kristalan oblik, ali kada joj je rečeno "hvala" ili joj je upućena ljubav i pažnja, i ona je formirala prelepe kristale. Tajna pamćenja vode krije se u njenoj strukturi. Voda se sastoji od takozvanih klastera. Molekul vode je dipol - što znači da ima jedan pozitivan i jedan negativan pol i oni se međusobno privlače. Molekuli se zato povezuju preko vodikovih mostova u lance molekula višeg reda, makromolekule, koje nazivamo klasterima. Postoji beskonačan broj kombinacija povezivanja, a svaka geometrijska struktura skriva u sebi određenu energetsku informaciju. Zbog toga voda može prenositi bezbroj informacija. "Živa" voda, ili voda koja ima pravilnu kristalnu strukturu, boljeg je okusa i pozitivno djeluje na naše zdravlje i raspoloženje. Ova činjenica je danas dokazana brojnim istraživanjima. Biljke koje su zalivali takvom vodom, rasle su brže, bile su otpornije na bolesti i davale više plodova. Zabeležen je i bezbroj primjera čudesnih iscjeljenja uz pomoć "žive", "svete" ili takozvane energizirane vode. Voda koju ljudi piju sa česmi i iz plastičnih flaša po marketima je mrtva voda O živoj vodi i memoriji vode ima mnogo toga da se kaže, a jedan dobar dokumentarac baš o ovoj temi nalazi se na linku broj 15 pri dnu strane. Postavlja se pitanje : Kakvu vodu piti? Odgovor na ovo pitanje je lak, ali do kvalitetne i zdrave vode nije tako jeftino doći kao što se čini. Definitivno najbolja voda za piće i korišćenje jeste čista izvorska voda. No, pošto mnogi nemaju ovakvu blagodat, tu je još jedna izuzetna opcija, a to je prečišćivač odnosno filter. Filteri su izuzetna stvar i uglavnom uklanjaju više od 95% svih stvari koje se nalaze u vodi i veoma su praktični. Kao što možete i da predpostavite, cena im nije mala, ali zato vrede svake date pare! Nakon njih tu je i kvalitetna staklena flaširana voda. Ona je skuplja od vode u plastičnim flašama i može biti bez fluorida i hlorida sa mineralima u jonskom obliku, ali problem je što vam se ne isplati na duže staze, jer ćete redovnom kupovinom potrošiti mnogo više novca nego što bi potrošili za filter. Tu je i destilovana voda. Mit je da će te zbog destilovane vode izgubiti minerale i nema apsolutno niti jednog dokaza za tu tvrdnju, tako da to nije problem. Ono što je ovde problem jeste što mnoga destilovana voda je obeležena kao voda za aparate i uređaje, pa postoji mogućnost da neki od proizvođača stavljaju u nju još nešto tako da ona zapravo i nije destilovana. Ona se uglavnom pakuje u plastične boce ali opet je bolja nego druge vode jer ne sadrži ništa. Reference: https://foodrevolution.org/blog/chlorine-water-harmful/ https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Trihalometani https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4824718/ http://www.bioray.com/content/Chlorine.pdf https://fluoridealert.org/articles/50-reasons/ http://fluoridealert.org/studies/luke-1997/ https://www.mdpi.com/2076-3417/10/8/2885/pdf https://www.nap.edu/read/11571/chapter/1#xviii https://www.nap.edu/read/11571/chapter/10#253 https://www.nap.edu/read/11571/chapter/10#254 http://fluoridealert.org/studies/brain01/ https://youtu.be/HAb5Oe18XHs https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/nutrition-and-healthy-eating/expert-answers/bpa/faq-20058331 https://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/ziva-i-mrtva-voda https://www.youtube.com/watch?v=pa_x1uO4oNg https://youtu.be/qPKE9phMGSg

Radi se o tome da ne uzimate hranu između obroka kao i da vaše vreme za obrok kvalitetno rasporedite. Veoma je jednostavno razumeti, ovo nije nikakvo izgladnjavanje niti kakva vrsta dijete. Suština isprekidanog posta je da zapravo pustite vaše telo da diktira kada da jedete i koliko će te dugo biti bez hrane. Vreme pauze između obroka ume da varira ali vremenom sve više postaje konstantno i ravnomerno. Jedite samo kada ste gladni Ljudi često govore kako im ako ne jedu pada šećer ili pritisak, ali to je sve privremeno, kratko i nema negativnih nikakvih efekata, osim u težim slučajevima dijabetičara i nekih drugih sličnih problema. Ajmo realno, apsolutno ništa vam se loše neće desiti ako ne jedete, pa čak i koji dan (pisaćemo kasnije zapravo o svim benefitima koji se javljaju kada se na duže staze posti bez hrane). Isprekidani post se pokazalo kao odlično dodatno oružje u borbi protiv kancera kao i svih drugih bolesti Ovo zvuči prosto, ali znajte da ne treba onaj princip, čim malo ogladniš, navali da jedeš. Ujutru, na primer, dešava se nagli skok kortizola, kataboličkog hormona stresa, od koga ogladnite. Ovaj nagli skok kortizola dešava se uglavnom oko 8 ujutru, mada to može manje ili više da varira, u zavisnosti od vaših navika. Javlja se periodično, tako da nakon toga nećete više biti gladni ili će to biti dosta slabiji osećaj gladi. Vaše telo se redovno adaptira zbog čega je svaka promena, dobra ili loša, u početku teška. Imajte u vidu da se simptomi poput velikog osećaja gladi, umora a ponekad i bola u stomaku mogu javljati u samom početku isprekidanog posta zbog pada šećera. Telo se priklo na vaše navike, koliko god one loše bile. Isprekidani post jednostavno zahteva promenu navika i malo vremena dok se tim novim navikama ne prilagodite. Što više jedete hranu sa prostim šećerima,to će vam početak isprekidanog posta biti teži i sa više simptoma. Zajedno sa keto ishranom, ovo će vam pomoći da značajno poboljšate kognitivne funkcije, što znači da ćete biti bolje raspoloženi, bolje ćete se fokusirati, imaćete više pažnje i čak učiti brže. Svi ovi benefiti dolaze nakon nekog vremena, obično se nakon 3-4 meseca primeti znatna razlika. Znamo da je to za neke mnogo, ali to je jednostavno tako. Nekima će trebati manje vremena a nekima više, zavisi od stanja organizma i načina posta. Ne postoji zdravija metoda za spuštanje šećera,skidanje kilograma i oblikovanje vašeg duha i tela U nekom od narednih članaka pisaćemo o benefitima privremenog posta Sada ćemo objasniti kako početi sa ovim Svi mi imamo tu naviku da pojedemo nešto između obroka, bilo to neka mini užina, čips, čokolada, jabuka ili nešto drugo. Prva i najbitnija stvar za dobar početak je da smanjite proste šećere. Ovo će vam pomoći da budete manje gladni i da krenete bez poteškoća. Odmah zatim izbacite i grickalice u potpunosti. Bitno je da u ishranu ubacite više zdravih masti, najbolje nerafinisana hladnoceđena ulja. Povrće je nezaobilazno, upravo ono vam je neophodno zbog vitamina i minerala. Mnogi ljudi ovde greše i ne uzimaju dovoljno povrća, pa može doći do problema. Povrće će vam smanjiti otpornost insulina i sa vlaknima nahraniti vaše mikrobe. Važno je i da unosite dovoljno natrijuma i ne zaboravite da ponesete sa sobom hranu ako negde idete, naročito kada tek počinjete pa ne znate kada će te ogladneti.

Danas ćemo govoriti o jednoj bolesti koja se toliko ignoriše a tako je česta, pa ipak retko testirana. Upravo ova bolest izaziva poprilično mnogo zdravstvenih problema i vidljivih simptoma, a ako neke prepoznajete na sebi velike su šanse da je uzrok svih tih simptoma baš ta bolest. Pre nego što vam kažem šta je to, hajde prvo da prođemo do čega sve dovodi ova bolest: Prekomereno mokrenje noću Umor Povećanu potrebu za slatkom hranom Podstiče stvaranje sala na stomaku Usporava metabolizam Dovodi do masne jetre Moždana zamagljenost i slaba koncentracija Može dovesti do anksioznosti Povećava rizik od nastanka kancera Povećava rizik od pojave demencije Povećava rizik od začepljavanja krvnih sudova, srčanih i moždanih udara Izaziva probleme u nervnom sistemu Slabi imuni sistem Podiže nivoe LDL-a i triglicerida a spušta nivo HDL-a Uzrok visokog pritiska Dovodi do policističnih jajnika Kao što vidite, lista problema do kojih ova bolest dovodi poprilično je duga, ali nisam pomenuo onaj najbitniji problem do kog dovodi i koji je oko nas prisutan svuda o enormnom broju, a to je dijabetes tip 2! Bolest o kojoj vam pričam je hiperinsulinemija. Predstavlja stanje u kome je previše insulina u krvi. Ono što je bizarno jeste činjenica da doktori vrlo retko proveravaju vaše nivoe insulina, već umesto toga prate nivoe šećera. Problem leži u činjenici da čak i godinama možete imati hiperinsulinemiju a da nemate visok šećer. Kao što znate insulin se podstiče unosom šećera i učestalim obrocima. Kada sračunamo koliko šećera prosečna osoba unese dnevno, ne možemo a da ne postavimo pitanje - Kako veliki broj ljudi unosi tolike količine šećera dnevno a nemaju problem sa povišenim šećerom? Odgovor je insulin. Insulin je taj koji u pozadini radi kako bi se što brže prebacio šećer iz krvi u ćelije. Veliki se problem zato javlja zbog odluke doktora da ne mere nivoe insulina već samo šećera, što dovodi do toga da se ogromnom broju ljudi kaže da je sve u redu samo zato što imaju normalne nivoe šećera, iako pankreas radi daleko više nego što bi trebalo i insulina ima sve više i sve češće. Posle određenog vremena pankreas se zamara a osetljivost ćelija na insulin je mala, što nas dovodi u dijabetes tipa 2, jer upravo su zamor pankreasa i osetljivost na insulin njeni uzroci. Insulin je zadužen pre svega za apsorpciju šećera, međutim, zadužen je i za apsorpciju nekih drugih nutrijenata, poput amino kiselina, kalijuma i vitamina D. Zbog svega ovoga, pošto se osetljivost insulina smanjuje kada ga ima u većoj količini na duži period, dolazi do nedostatka nutrijenata i to ne zato što ih vi ne unosite, već zato što ih vaše ćelije sada manje apsorbuju. Ovo je naravno koren ovako velikog broja simptoma, što je i logično kada uzmemo u obzir neophodnost i ulogu insulina na telo. Veći nivo insulina dovodi do smanjenja osetljivosti ćelija na njega, što dovodi do ponovnog povećanja insulina kako bi se ostvario isti efekat, što ponovo dovodi do smanjenja osetljivosti i na taj način ulazimo u začarani krug koji samo pogoršava naše stanje, a jedini način da izađemo iz njega jeste da u značajnoj meri smanjimo unos šećera. Dobra vest je da ovaj začarani krug kako ide u jednom pravcu tako može da ide i u drugom, samo treba promeniti pravac i dati mu vremena da krene da se dovoljno zarotira u drugom smeru. Zato je preporuka za sve vas koji imate više simptoma navedenih na početku, ili makar neki od njih, da uradite testove na insulin i ispratite kakvi su vaši nivoi insulina. Naravno, preporučljivo je da pre toga odmah krenete da radite na tome. Najbolji načini da rešite ovaj problem nisu nikakvi lekovi, već promena životnih navika, pre svega ishrane. Privremeni post i keto ishrana pokazali su se odlični, a pre svega neophodni za otklanjanje hiperinsulinemije, što je skroz razumno sada kada znamo da je insulin stimulisan šećerom i frekventnim obrocima.

Ovaj problem smo svi mi u nekom periodu iskusili. Stalan ili iznenadan osećaj gladi ume da bude veoma iritantan, naročito noću ili u nekim drugim prilikama. Hajde da pogledamo uzroke ovog problema. Dehidratacija Blaga dehidratacija često se manifestuje kao osećaj gladi a zapravo je znak da je telu potrebna tečnost. Prvo što ujutro treba da uradite je da popijete čašu vode. Ovo trebate raditi ne zbog smanjenja osećaja gladi već zato što je hidratacija nakon spavanja veoma bitna jer je vaše telo dehidriralo. Nemiran san Premalo sna može izazvati nagli skok grelina, hormona koji stimuliše apetit, kao i smanjenje količine leptina, hormona koji stvara osećaj sitosti. Vaš organizam koji vapi za snom počinje zahtevati ugljene hidrate u vidu šećera čak i kada zapravo niste gladni. Ovo je takođe jedan od češćih uzroka. Previše prostih šećera u ishrani Prosti šećeri, kojih ima u slatkim namirnicama i belom brašnu poput peciva, hleba i kolača, brzo vam podižu nivo šećera u krvi, a onda ga posle određenog vremena naglo spuste. Nagli pad šećera u krvi uzrokuje još veću potrebu za ugljenim hidratima, i tako u krug. Ovo je najčešći od svih uzroka, uzrok je čak više od 70% kada je o ovom problemu reč. Beli hleb je prepun prostog šećera, umesto njega bolje uzimajte integralni hleb koji sadrži vlakna i minerale Stres Kada ste napeti, organizam proizvodi više adrenalina i kortizola, kataboličkog hormona stresa. Zbog povišenog nivoa ovih hormona, organizam misli da je pod napadom ili naporom pa mu je potrebna energija pa vam tako apetit raste. Stres takođe snižava nivo seratonina, što utiče na sniženje zadovoljstva, koje će te najbrže povratiti kroz hranu, naročito nezdravu i sa puno šećera. Neregularna ishrana Organizmu je najlakše kada poseduje određenu rutinu kada šta radite, bilo da je reč o obrocima, fizičkom aktivnošću ili nečemu drugom. On se kroz te navike adaptira i čini vam situaciju lakšom. Neredovni obroci u različitim vremenskim intervalima vrlo lako pomeraju ravnotežu i osećaj sitosti i gladi. Trudite se da svaki dan jedete u isto vreme ili makar približno i tako ćete naučiti organizam da od vas zahteva hranu (da ogladnite) samo onda kada se bliži obrok. Gutate hranu bez žvakanja Stvar na koju ljudi stalno zaboravljaju upravo je jedna od veoma važnih faktora pri varenju hrane. Sobzirom da danas svi negde žure, malo ljudi se seti da tokom obroka ne treba žuriti. Hranu kada stavite u usta trebate dobro sažvakati da bude što više kašasta. Kada progutate nedovoljno sažvakanu hranu, stomak vam je možda pun, ali mozgu niste dali dovoljno vremena da registruje sitost. Budući da mozak još nije svestan šta se dešava i dalje vam šalje signal da ste gladni, pa vi i dalje jedete. Hranu dobro sažvaćite pre nego što je progutate

U prethodnom članku smo pomenuli 5 načina a sada ćemo pomenuti ostalih 5. Ako niste pogledali prvi deo ove teme kliknite na link ispod. 10 načina da lakše zaspite (1. deo) Prirodni zvukovi Ukoliko živite na selu ili negde daleko od puta i buke imate tu čast da otvorite prozor i slušate ptice i vetar pred spavanje. Ipak, oni koji nemaju tu mogućnost mogu neko vreme pred spavanje pustiti prirodne zvukove sa telefona. Odaberite atmosferu koja vam najviše odgovara, ugasite svetlo, ležite i uživajte. Uz ovu metodu vaš san će biti zasigurno lakši. Postoji dosta aplikacija za baš ovu svrhu ali naša preporuka je ova: Atmosphere: Relaxing Sounds - Rain & Sleep sounds Leganje na vreme Za ovo već svi znamo. Mnogi kažu kako ne mogu da idu na spavanje rano ali zapamtite, to je čista navika. Ako sa ovim imate problem probajte sa nekim od prethodnih saveta i videćete efekat. Postoje određene faze u vašem cirkadijalnom ritmu koje ako propustite morate čekati na sledeću. Na primer, to je ona situacija kada vam se u 22h prispava ali vi ne zaspite, pa vam se onda opet prispava tek u 00h. Ugasite uređaje Bitno je ugasiti elektronske uređaje, telefon, televizor, računar, laptop i drugo. Dokazano je da gledanje u telefon, televizor i druge uređaje neposredno pred spavanje pa i sat vremena pre toga, zbog plavog svetla pogoršava vaš san i čini da teže zaspite jer vam daje lažan osećaj budnosti. Kako biste izbegli posledice, trebali biste izbegavati gledati u ove uređaje dva sata pa i više pred spavanje. Osim svega navedenog, dodatno će vas izmoriti i uništiti vam vid. Ukoliko baš morate da uradite nešto na telefonu, potrudite se da vam svetlo bude što slabije, da uključite tamni režim i da promenite plavo svetlo u narandžasto-toplo svetlo (Režim za čitanje) ukoliko to vaš telefon ima, a ako ne, možete skinuti ovu aplikaciju. f.lux(za telefon) f.lux(za računar) Ne prejedajte se Ovde nema potrebe za neko naročito objašnjenje. Sigurno ne želite da vaša creva rade celu noć, umesto da se i ona malo odmore. Ne radi se samo o prejedanju, već nije poželjno jesti išta pred spavanje, naročito nešto slatko. Neverovatan broj ljudi pravi grešku i jede pred spavanje, pa im creva rade bez prestanka što kasnije dovodi do ozbiljnih problema. Voda Poslednja ali ne i najmanje bitna. Svesni smo da trebamo biti hidrirani, ali piti dosta vode neposredno pred spavanje nije tako pametna ideja. Voda se u telu zadržava relativno kratko, tako da je možete popiti oko pola sata ranije, pa bi onda najpametnije bilo da odete u wc kako se noću ne biste budili. I da, nemojte se nalivati toliko. Fizički rad I za kraj jedan bonus savet, a to je fizički rad. Nije bitno da li se bavite sportom, trenitrate u teretani ili kopate njivu, bitno je samo da u toku dana budete fizički aktivni. Posle teškog rada vašem telu će trebati odmor. Ako samo sedite po ceo dan i gledate u telefon ili računar, umorićete mozak a telo će vam biti napeto. Fizička aktivnost osim što poboljšava san odmara i "čisti" mozak.

U belom luku nalazi se dosta korisnih supstanci koje imaju razna antivirusna, antibakterijska i antigljivična svojstva, a među njima je i ova supstanca. Farmaceutska industrija ulaže ogromnu količinu novca u ovo, zato što žele da patentiraju lek sličan ovome. Ova supstanca veoma povoljno utiče na sprečavanje začepljenja arterija i time značajno doprinosi smanjenju rizika od moždanog udara.Ona se zapravo aktivira onog momenta kada polomite beli luk. Ajoen takođe ima još dobrih svojstava. Smanjuje rizik od nastanka tumora, utiče na viruse i bakterije, pomaže kod kandide i respiratornih oboljenja, naročito kada su gljivice u pitanju. Ukoliko imate rizik od moždanog udara ili ste već imali moždani udar i ne želite da čekate neke magične lekove farmaceutske industrije, znate šta treba da radite. Naučna studija Postupak dobijanja ajoena

U današnjem članku pomenućemo uzroke koji dovode do pojave većeg ili manjeg broja bubuljica. Ovaj problem je svakodnevnica kada je reč o mladima u adolescentskom dobu, mada se pojavljuje i kod drugih grupa ljudi. Da bismo neki problem rešili bitno je da shvatimo njegov uzrok,zato hajde da vidimo koji su to najčešći uzroci i kako možete da reagujete ako jesu ili pak nisu oni u pitanju. Prvi razlog je šećer. Ova nimalo zdrava supstanca uzrok je mnogo problema a među njima su i bubuljice. Šećer je uzrok broj jedan kada su bubuljice u pitanju, a odmah zatim slede mlečni proizvodi. Keto ishrana će vam pomoći kada je reč o šećeru da očistite vašu kožu i rešiti se bubuljica,a rezultati su još bolji kada uz to i postite. Šećer je nemoguće u potpunosti izbeći zato što se nalazi baš svuda, od zelenog povrća do slatkiša, razlika je naravno u količini, vrsti ugljenih hidrata i šta sa njima dolazi. Čist šećer koji se stavlja u slatkiše i napitke je loš i opasan, za razliku od ugljenih hidrata koji sadrže malu količinu čistog šećera i uglavnom dosta vlakana koji zajedno sa vitaminima, mineralima i fitonutrijentima čine idealnu kombinaciju koja je kod svake vrste drugačija, a opet, odlična za ishranu. Smanjite šećer što više možete i mlečne proizvode Drugi razlog mogu bit androgeni. To su muški hormoni koji u visokom sadržaju kod žena dovode do problema i najčešće izazivaju bubuljice. Stres dosta utiče na povećavanje androgena, tako da je to još jedan uzrok na kome treba raditi. U ovu grupu jedinjenja koja vam odmažu spada i DHT (dihidrotestosteron) koji dovodi do gubitka kose, naročito kod muškaraca. Odlična stvar protiv ovoga je koren koprive, koji osim što umanjije nivo DHT-a ima i protivupalno dejstvo. Treći razlog pojave bubuljica jeste visok nivo estrogena. Ovo je glavni razlog zbog kog neke žene tokom ili ubrzo posle menstruacije odjednom dobiiju bubuljice. Prah od raznog zelenog povrća ovde dosta pomaže. Taj prah dobijate kada sveže povrće skroz osušite ali bez visokih temperatura, tako da se svi korisni sastojci poput vitamina i fitonutrijenata održe, pa ih onda stavite u blender i pretvorite u prah. Prah od povrća ili drugih biljaka je odličan vid unošenja potrebnih zdravih sastojaka jer su tada sastojci koncentrovani, a i prah možete lako dodati uz obrok, smuti ili piće Četvrti razlog je alergija na nešto iz hrane. Kada je ovaj vid problema u pitanju, najčešće dolazi do promena na koži. Međutim, nije sve do alergije. Uglavnom je to zbog nekih stvari na koje ste sabije tolerantni, a šećer je najbolji primer toga. Izbacite na 15-20 dana sve slatkiše i videćete koliko će vam koža biti bolja,s'obzirom da je to najčešći uzrok. Peti razlog je manjak vitamina A. Pazite se sintetičkih vitamina, oni imaju dosta nuspojava. Najbolje je da na prirodan način unosite dovoljno vitamina, to jest putem zdrave hrane. Bitno je napomenuti da problem sa manjkom ovog vitamina ne mora da se odnosi samo na nedovoljan unos ovog vitamina već mogu biti i drugi problemi u pitanju. Ti problemi su sledeći: Problemi sa žučnom kesom pa zbog manjka lučenja žuči nema dobre apsorbcije, problemi sa jetrom i loša crevna flora jer mikrobi pomažu žuči da se vitamin apsorbije. Ovde je za pomoć dobro devičansko ulje jetre bakalara, a antibiotici će pogoršati situaciju. Mogući razlozi nedostatka ovog vitamina su: Problemi sa žučnom kesom, nedovoljan unos,problemi sa jetrom, loša crevna flora i upotreba probiotika Šesti razlog odnosi se na manjak cinka. Cink je veoma bitan element kada je reč o zdravlju kože. Usled nedostatka ovog vitamina javljaju se bubuljice i problemi sa suvom kožom. Ishrana sa puno ugljenih hidrata iscrpljuje vaše zalihe cinka. Ishrana sa puno ugljenih hidrata smanjuje vam količinu cinka u organizmu

U današnjoj temi dotaknućemo se svetske statistike o ovoj bolesti. Videćemo gde vodi ovakav način života i šta na to kažu brojke. Kod povišenog šećera, najviše ispaštaju ova 4 tkiva i organa: Oči, srce, bubrezi i nervni sistem. Dovodi još i do raka, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Kina je vodeća zemlja kako po ukupnom broju stanovnika, tako i po broju stanovnika koji boluju od ove bolesti. 11% kineske populacije, odnosno oko 150 miliona ljudi boluje od ove bolesti, a još 493 miliona njih nalaze se u predijabetskom stanju. Idemo dalje, Indija je druga na listi sa svojih 69 miliona stanovnika koji su dijabetičari i 77 miliona predijabetičara. Uzimajući u obzir njihovu brojnost, ovih 69 miliona čine 7.3% njihovog ukupnog stanovništva. Posle njih sledi Saudijska Arabija sa 3.8 miliona dijabetičara. Iako je brojka dosta manja nego prve dve, ono što je bitno jeste to da ova brojka čini čak 18.5% njihovog stanovništva. S'obzirom da je svaka 5-6 osoba kod njih dijabetičar, to Saudijsku Arabiju stavlja na prvo mesto u svetu po procentima dijabetičara u toj zemlji. Tu je i Meksiko sa 13 miliona dijabetičara koji čine 14.8% njihove populacije. Inače,Meksiko je prvi po broju smrti uzrokovanih dijabetisom. Amerika je sledeća na listi sa svojih 30 miliona koji čine 9.4% njene populacije, a još 84.1 milion ljudi u Americi nalaze se u predijabetskom stanju. Za rešavanje problema sa šećerom preporučujemo - Listove i stabljike maslačka - Biber - Aloa veru - Jabukovo sirće - Cimet

Zašto jedan od najbitnijih organa ostaje zaboravljen. Većina ljudi ne shvataju koliku ulogu u održavanju zdravlja ima upravo jetra. Jetra je organ koji teži oko 1,6 kilograma, nalazi se na desnoj strani tela i ima preko 500 različitih uloga u organizmu a glavna uloga je čišćenje i izbacivanje toksina. Evo gde je problem. Kada neko počne da razvija masnu jetru, simptomi se uopšte ne javljaju. Veoma retko se dešava da postoje vidljivi simptomi, oni se javljaju uglavnom oda kada je jetra već u velikoj meri masna. Tada se oseća umor, potreba za povraćanjem, bol u stomaku, bol u desnom ramenu, glavobolje sa desne strane i još po neki simptomi. Masna jetra nakon dužeg perioda, tačnije nakon godina upale, dovodi do ciroze. Tada usled tog oštećenja tkiva koji se nagomilava u jetri, jetra postaje nesposobna da ispunjava svoje funkcije, naročito funkciju izbacivanja toksina. Tako se u organizmu nagomilavaju toksini a osim toga i hormon kortizol (hormon stresa), zato što je upravo jetra ta koja reguliše višak kortizola. Takođe se skuplja i estrogen, koji onda kod muškaraca dovodi do pojave ženskih grudi dok kod žena može izazvati rak dojke. Još jedan problem kod oštećene jetre je nedovoljno lučenje žuči, što dovodi do slabije apsorbcije masti, omega kiselina, i vitamina rastvorljivih u mastima poput vitamina A, D, E, K. Pošto je ogromna većina toksina rastvorljiva u masti, još je teže izbacivanje toksina. Ovo je razlog zašto ljudi koji su operisali žučnu kesu imaju problema sa masnoćom, upravo zbog nedovoljne količine žuči. Jetra može biti oštećena na dva načina, jedan je sa alkoholom a drugi bez. Drugi način se javlja ukoliko vam je sama ishrana loša i konzumirate dosta fruktoze. Fruktoza za razliku od glukoze mora prvo biti obrađena u jetri pa je tek onda spremna za dopremanje u ćelije. Fruktoza ima 20 puta veću tendenciju nego drugi šećeri da izazove oštećenja jetre. Veruje se da čak 25% populacije ima problem sa jetrom sa nealkoholnim načinom. Mršavi ljudi vrlo često misle da mogu da jedu šta hoće jer su zdravi, ali istina je zapravo da se njima to više gomila u jetri i imaju znatno veće šanse da umru ranije. Rađena je naučna studija na miševima tako da im je ishrana bila sa manjkom metionina (esencijalna amino kiselina) i holina (vitamina B7). Sa takvim ishranom miševi su razvili masnu jetru ali nisu dobili na težini, niti otpornost na insulin, niti dijabetis. Metionin je prekursor najmoćnijeg antioksidanta u našem telu, a to je glutation. Holin za to vreme rastvara masti, tako da mu je jedna od uloga da skida mast sa jetre. Možete kupiti holin u vidu suplementa, to je odličan način da dodate još holina a cena mu nije visoka. Metionin (esencijalna aminokiselina) i holin (vitamin B7) su najbitniji za zdravlje jetre Kada žele da očiste jetru, ljudi počinju da koriste zelene smutije i da izbegavaju meso i alkohol, što i hoće pomoći ali ne u nekoj značajnoj meri. Hrana koja je bogata holinom jeste: žumance, teleća džigerica i povrće iz porodice kupusnjača. Sa druge strane, metionina ima u: teletini, piletini, ribi i jajima.Ova dva najbitnija molekula za zdravlje jetre vidimo da se nalaze u hrani bogatoj mastima i proteinima. Dakle, ako želite da obnovite i očistite jetru, sigurno nećete praktikovati ishranu sa malo masti proteina (ne trebate da preterate, proteina treba unositi umereno). Umesto da samo jedete povrće, ubacite u ishranu prethodno napomenute namirnice, jaja i teleća džigerica su najbitnije Kod čišćenja masne jetre postoje dva cilja. Prvi je rešiti se toksina, što je i glavna funkcija jetre. Tu su najbolje malopre napomenute biljke kupusnjače. One su prepune različitim fitonutrijentima koji pomaži izbacivanju toksina, plus su bogate antioksidantima. Kako se jetra bude rešavala toksina rešavaće se i masnoće, jer se upravo u njoj toksini nalaze. Ovde se pokazala odlično zdrava keto ishrana i privremeni (isprekidani) post. O zdravoj keto ishrani biće više reči u nekom od narednih članaka, a o privremenom postu možete pročitati u linku ispod. Napominjem zdrava keto ishrana, zato što mnogi danas promovišu keto ishranu kao vrstu dijete i daju neadekvatne savete koji samo mogu da štete, biće više o tome u nekom narednom članku. Šta je privremeni (isprekidani) post? Preporučujemo naše programe za čišćenje jetre koji daju odlične rezultate i pomažu da preporodite vašu jetru.

Vitamin B6 (Piridoksin) je kofaktor,što znači da je on pomagač raznih hemijskih reakcija u našem telu. Ovaj vitamin postoji u više formi ali njegova aktivna forma je piridoksal-5-fosfat,a na namirnicama ćete viđati često skraćenicu P-5-P. Vitamin B6 učestvuje u izgradnji neurotransmitera kao što je gaba, dopamin, adrenalin i zato utiče na raspoloženje, tako da manjak ovog vitamina može prouzrokovati anksioznost, depresiju i smanjeno raspoloženje. Utiče takođe na nedostatak pažnje i gubitak koncentracije. Da bi vitamin B6 funkcionisao kako treba,trebaće vam vitamin B2 i cink Nekoliko stvari dovode do gubitka vitamina B6, a to su dijabetis i problemi sa šećerom u krvi kao i povećana otpornost na insulin, koju većina ljudi ima a zapravo i ne zna. Masna jetra može smanjiti apsorbciju ovog vitamina, kao i operacija gastritičkog bajpasa ukoliko ste je imali i uzimanje bebi pilula i steroida. Vitamina B6 ima u džigerici, lososu, drugim ribama, jajima, teletini i mnogim povrćem. Manjak ovog vitamina uglavnom nije uzrok hrane,već nedostatak B2 i cinka Prvi simptom nedostatka vitamina B6 je dermatitis, crvene oči, neuropatija i promene raspoloženja, kao i neki problemi sa šećerom u krvi.

Verovatno ste više puta u životu stali pred gomilom raznovrsnog voća i povrća i primetili njegovu šarolikost. Sposobnost isticanja dopadljivosti boja u prirodi je zaista zadivljujuća. Ipak, boja u prirodi nije slučajna, i kako to dalje biva, često je povezana sa oodređenom funkcijom razmnožavanja ili zaštite. Flavonoidi predstavljaju sekundarne metabolite biljaka sa velikim brojem bioloških uloga. Ova jedinjenja ne smatraju se pravim vitaminima, mada funkcionišu zajedno sa njima, pojačavajući njihovo dejstvo, ili na način poput njih. Mogu imati antibakterijska, antigljivična, protiv upalna, antioksidativna i razna druga svojstva. Već više od 50 godina rade se istraživanja o efektima bioflavonoida na ljudsko zdravlje. Do sada je identifikovano preko 6000 različitih bioflavonoida i redovno se otkrivaju novi. Propolis je bogat bioflavonoidima koji su efikasni u borbi protiv virusa. Ovi flavonoidi koče enzim zasliužan sa stvaranje omotača i dalje širenje infekcije virusa. Jedno je od najboljih lekova za prehlade i grip, naročito kod dece i starijih Njihov efekat na ljudsko zdravlje je ogroman i deluju na sve sisteme organa u telu. Sada se već može naći mnogo podataka o uticaju određenih bioflavonoida na različite bolesti. Ova studija pokazala je da dovoljan unos flavonoida smanjuje rizik od pojave srčanih bolesti. Dalja istraživanja pokazala su da flavonoidi imaju protektivnu ulogu kod nervnih ćelija i mogu pomoći kod demencije i nekih drugih neuroloških problema. Flavonoidi zajedno sa adekvatnim načinom ishrane mogu pomoći kod alergija. Kvarcetin uspešno smanjuje aktivnost karcinogena Postoji posebna veza bioflavovoida sa vitaminom C. Naime, oni utiču na transport ovog vitamina i regulišu funkciju enzima askorbat oksidaze, koji konvertuje vitamin C u nevitaminsku formu. Iako njihova veza sa ovim vitaminom nije u potpunosti razjašnjena, po prisustvu velike količine flavonoida u voću sa velikim količinama vitamina C, možemo uočiti neraskidivu korelaciju. Većina ovih flavonoida nalazi se u spoljašnjim delovima voća i povrća. Kod citrusa na primer, u kori se nalazi neuporedivo više flavonoida nego unutar nje Prilikom čuvanja voća i povrća kroz neko vreme smanjuje se količina flavonoida. Kod crnog luka na primer, skladištenje od 6 meseci čini da izgubi četvrtinu ili trećinu svih flavonoida i to najviše u prve dve nedelje. Sobzirom da su rastvorni u vodi, kuvanjem se izvlači i do 80% flavonoida. Promena boje hrane, tačnje njeno bleđivanje, pokazatelj je da koristite previsoku temperaturu koja raspada ove molekule. Flavonoidi su takođe osetljivi na toplotu. Ruten koristi se za lečenje krvarenja desni Što se toksičnosti tiče, nije primećena toksičnost čak ni pri visokim koncentracijama. Sobzirom da su flavonoidi rastvorljivi u vodi, prate obrazac sličan ostalim, u vodi rastvornim, nutrijentima. Minimalna dnevna doza još nije postavljena.

Ako malo pročešljate po netu, ono što ćete najčešće pročitati na ovu temu jeste da baš i nije pametno raditi ovo zbog hipoglicemije (smanjenog šećera). Ovde pod terminom postiti mislimo na post koji podrazumeva da se ništa ne jede. Da bismo bolje shvatili o čemu se ovde radi, moramo objasniti šta je to dijabetis. To je povećan nivo šećera u krvi (hiperglicemija). Postoje dva tipa šećera u zavisnosti od vrste problema koji izaziva hiperglicemiju. Lekovi koji dijabetičari koriste mogu ponekad zbog prekomerene upotrebe izazvati hipoglicemiju, naročito kod osoba tipa 1. Dakle, evo šta se dešava kada postite. Smanjujete potrebu za insulinom a samim tim i potrebu za lekom. Ovo znači da ako nastavite sa upotrebom tih lekova i postite u isto vreme onda može doći do hipoglicemije. Da razmotrimo šta vam je cilj ako je ovo vaš cilj. Vaš cilj je da prestanete da uzimate insulin i osposobite vaš organizam da ponovo sam stvara insulin kada i koliko mu je potrebno. Trebali biste da polako smanjujete uzimanje insulina dok u isto vreme postite i popravljate senzitivnost insulina sve dok vam spoljašnja doza insulina više nije potrebna. Insulin u većoj količini može biti štetan. Morate imati u vidu da insulin koji primate nije isti kao insulin koje vaše telo proizvodi, već je njegova modifikovana verzija. Kada dijabetičar pojede obrok pun ugljenih hidrata, njemu će tada trebati više insulina kako bi primio tu količinu šećera. Sve do osoba konzumira malu količinu šećera sa dosta vlakana,dodatni insulin nikada neće biti potreban Da li je ovo opasno? I jeste i nije. Ako postite i smanjujete (prilagođavate) lekove postepeno uz to onda nije opasno, ali ako to ne radite onda može biti opasno. Bilo bi dobro da vam doktor pomaže oko smanjivanja doze lekova i redovnog praćenja. U ovome vam umnogome može pomoći keto ishrana, naročito ako je pravilno koristite. Zaključak Sve u svemu, nije sve stvar niskog ili visokog šećera u krvi, morate sagledati širu sliku. Svrha je da smanjite unos šećera, jer i samim tim smanjujete potrebu za insulinom, to jest, lekovima koje uzimate i tako dajete šansu za oporavak vašem pankreasu. Ukoliko vam nije jasno šta je post (Isprekidani post-Privremeni post), možete pročitati jedan od naših prethodnih članaka koji govori baš o tome.

U prošlom članku bilo je reči o 5 načina a sada ćemo pomenuti ostalih 5 Imunitet Da biste se izborili sa patogenima jednostavno morate imati jak imuni sistem. Imuni sistem je osnova za zaštitu od svake bolesti. Imunitet zavisi od mnogo toga, ali malo ljudi zna da izuzetno veliki uticaj, ako ne i najveći, čini crevna flora. Bakterije u crevima čine 3 kg vaše ukupne težine. Nezdrava ishrana, zagađenost, antibiotici i drugi faktori ubijaju veliki broj vaših mikroba i dovode ih u neravnotežu, a to znatno slabi vaš imuni sistem. Vitamin D je takođe veoma bitan za snagu vaših belih krvnih zrnaca, kao i cink. Post (privremeni post) Jedna od izuzetnih stvari koja će vam sigurno pomoći je post (privremeni post) o kome smo pisali u nekim od prethodnih članaka. Razmislite šta radi svaka životinja kada je bolesna. Gladuje. Kada ne jedete, tada vašem telu dajete šansu da energiju umesto na varenje preusmeri na nešto drugo, to jest na lečenje. pH vrednost krvi Jedna od stvari na koju ljudi često zaborave je pH vrednost u različitim organima a naročito u krvi. Za različite organe različita je pH vrednost. Najbitnije je da održite stabilnu pH vrednost u krvi i želucu. Jabukovo sirće je odlično za pojačavanje želudačne kiseline a istovremeno ubrzava proces fagocitoze,proces kojima naša bela krvna zrnca jedu bakterije. Lekovito bilje Najbolji vid borbe protiv svih vrsta mikroorganizama je upotreba lekovitog bilja. Za svaku bolest i svaki problem postoje odgovarajuće biljke. Različite fitohemikalije koje su specifične samo za biljke imaju veoma širok spektar delovanja. Sulfurafan je odličan primer fitohemikalije koja je pokazala izuzetna antiviralna svojstva, a ima ga dosta u mladom brokoliju. Tu je i beli luk, uveliko poznat po tome što ubija mikrobe. Tu imamo i kurkumu, crni luk, origano kao i mnogo drugih biljaka. So So zapravo isisava vodu iz bakterija i ima antimikrobna dejstva. Imune ćelije takođe koriste so kao izvor hlora od kog pravi jedinjenja kojima će ubijati mikrobe.

Ukoliko ste bolesni i imate problema sa mikrobima evo šta bi trebalo da uradite Temperatura Šta god radili, ne trebate brzo smanjivati temperaturu. Normalna temperatura koju trebate imati zapravo je od 37-37,7 stepeni. Najbolja temperatura koja je potrebna da se održi u toku boesti je do 38,8 ili 39,4 stepeni. Kada su deca u pitanju, bilo bi dobro da tek na ovoj temperaturi počnete sa snižavanjem. Pazite naročito kod dece da temperatura ne pređe 41 stepeni, jer pri toj temperaturi dolazi do denaturacije određenih proteina, što može da dovede do nekih oštećenja. Verujem da ste zaprepašćeni kada vidite ove brojke, da sada mislite da je ovo preterivanje i da temperaturu treba snižavati već na 38 stepeni. Međutim, trebate da znate da je povišenje temperature prirodni imuni odgovor, jer vaše ćelije mogu da izdrže znatno veće temperature od patogena, tako da snižavanje temperature pre 38,8 stepeni nema nikakvog poboljšanja već samo pogoršanja. Problem nastaje kada se ta temperatura odmakne kontroli pa pređe ili padne do nekog opasnog nivoa. Kalcijum može značajno pomoći kod snižavanja temperature. Kiseonik Ozon (O3) terapija je jedan od odličnih načina za ubijanje patogena. Kiseonik je sam po sebi odličan upravo zato što se najveća većina patogena služi anaerobnom respiracijom (žive bez kiseonika). Jedna od najboljih metoda koje naš organizam koristi je vodonik peroksid-hidrogen (H2O2), koji naša bela krvna zrnca proizvode kako bi ubila patogene. Čak i u našim ćelijama postoje organele zvane peroksizomi, koje imaju ulogu u funkciji hidrogena još katalitičkih uloga. O hidrogenu i njegovim neverovatnim svojstvima biće napisan poseban članak. Izgladnjavanje patogena Ovo podrazumeva smanjenje unosa onoga čime se ovi patogeni hrane, a to je najčešće glukoza. Zato vam je preporučljivo da smanjite hranu sa puno prostih šećera i izbacite slatkiše. Studije su pokazale da je učestalost patogenih bolesti veća kod dijabetičara. Ketoni za razliku od šećera imaju antimikrobno dejstvo i mogu ubiti različite vrste bakterija i gljivica. Kod kandide na primer, ako pređete na pravilnu keto ishranu, sa manje ugljenih hidrata i uđete u stanje ketoze, primetićete znatna poboljšanja. O ketonima će biti reči u nekom od narednih članaka. Koloidno srebro Srebro je još od davnina bilo poznato po svojim antibakterijskim,antivirusnim i antigljivičnim svojstvima. Koloidno srebro takođe uništava enzime koje bakterije i virusi koriste. Srebro uopšte nije toksično. Danas ćete naći informacije o tome kako je srebro potpuno bezbedno i bez neželjenih efekata i informacije kako srebro nije bezbedno. Ogroman broj ljudi, kako sada a još više nekada, uveliko koristi srebro bez ikakvih posledica.Na osnovu naučnih istraživanja koje potvrđuju delotvornost koloidnog srebra, kao i ogromnoj upotrebi, uz dovoljno informacija, preporučujemo upotrebu koloidnog srebra. Stres Jedan od najvećih problema modernog čoveka. Stres može da aktivira viruse koje vaše telo drži pod kontrolom, tako što će urušiti vaš imunitet. O stresu se može toliko toga reći ali za sada ćemo pomenuti samo da je bitno da ga držite na niskom nivou. Biće članka o tome kako držati stres pod kontrolom. U sledećem članku pročitaćete o ostalih 5 načina kako da na prirodan način pobedite mikrobe

Hajde da pogledamo da li je povećanje mišićne mase moguće kada praktikujete privremeni post i kako to ispravno uraditi. Nekoliko faktora ovde je u pitanju. Ljudi uglavnom misle kako treba unositi što više proteina i ugljenih hidrata, što podstiče aktiviranje insulina koji je anabolički hormon i koji omogućava apsorbciju hranljivih materija u ćeliju. U stvari, kada tako nešto radite, vi povećavate otpornost insulina. Što je otpornost insulina veća, to se slabije usvajaju amino kiseline i ugljeni hidrati. Upravo ovo je razlog zašto ljudi u predijabetskom i dijabetskom stanju imaju problema sa obnovom mišića,razlog je upravo loša apsorbcija amino kiselina. Na tržištu postoje proizvodi za nabijanje mase na bazi maltodekstrina koji je mnogo gori od običnog šećera. Vi ćete uz takav proizvod dobiti na masi, ali ćete tako aktivirati i nagli skok šećera, skupićete salo i oštetiti zdravlje. Najbolje bi bilo da imate dva obroka dnevno u prozoru od 8 sati, dok 16 sati postite. Broj sati koje postite možete da povećavate ako osećate da vam to nije problem. Ako želite da se prebacite na jedan obrok dnevno (što će vam dati itekako mnogo benefita), to će ipak ići teže, osim ako se niste navikli neko duže vreme, ako se hranite veoma zdravo i unosite vitamine i minerale u potrebnoj količini. Što se tiče treninga, gledajte da povećavate težinu koju podižete ili u slučaju kalistenike da radite na tehnici. Vežbe radite sporije ali ne ni veoma sporo inače samo gubite energiju. Najbolja vežba za povećanje izlučivanja hormona rasta je trčanje. Istrčite maksimalno što možete za manje od minut ili na manju razdaljinu. Pravite dobre pauze između trčanja i drugih vežbi, naročito ako su u pitanju vežbe visokog intenziteta. Omega 3 masne kiseline poboljšavaju proces sinteze proteina u mišićima za više od 40% Prilikom privremenog posta, održavajte dnevni unos ugljenih hidrata ispod 50 grama. Naravno, to je srazmerno godinama, mlađe osobe mogu i 60 grama dnevno ali neka ova brojka ne prelazi 70. Razlog ovome je upravo insulin koji je prethodno pomenut. Kod dva ili jednog obroka dnevno, veoma je bitno da unosite kompletne proteine, odnosno da unosite proteine koji sadrže sve različite amino kiseline. Najbolji izvor proteina su jaja i teletina. Gledajte da kupujete teletinu od ljudi koje znate a ne po velikim marketima, jer je razlika u kvalitetu mesa ogromna. Bitno je da je krava pasla na otvorenoj i nezatrovanoj zemlji i tada je ima svih aminokiselina u mesu. Vegani takođe mogu unositi kompletne proteine, ali problem je što vrlo retko biljke imaju kompletne proteine. Biljke najčešće odlikuje ogromno prisustvo nekoliko aminokiselina dok su druge u toj biljci u manjoj količini. Iako je biljna hrana zdravija od životinjske, kako biste uneli sve potrebne aminokiseline u odgovarajućim količinama morate da znate koje aminokiseline dominiraju u kojoj biljci i da ih adekvatno kombinujete. Konoplja je najbolji biljni izvor kompletnog proteina! Poznat je proteinski prah od konoplje koji važi za najbolji proteinski suplement. Proteini konoplje se lako i u velikoj količini vare (91%-98% proteina se svari, naučna studija), što je uglavnom odlika životinjskog proteina. Takođe, konoplja je bogata mineralima. Sastav proteina bitniji je od količine proteina! Poslednja i najbitnija stavka koja je uvek tu je san. Kvalitetan san je osnova svakog poboljšanja a tako i razvoja mišića.

Varikozne vene su proširene, dilatirane i izvijugane vene. Svaka vena može postati varikozna, ali vene koje su najčešće zahvaćene bolešću su one na donjim ekstremitetima a razlog tome je povećan pritisak u venama nogu usled uspravnog hoda i stajanja. U većini slučajeva varikozne vene u svojim najblažim manifestacijama, koje podrazumevaju spider nevuse i teleangiektazije, predstavljaju samo kozmetski problem. Međutim,varikozne vene mogu imati veliki dijapazon simptoma, od, sa jedne strane bola i osećaja nelagodnosti, pa sve do ulcera, koje mogu ugroziti i sam ekstremitet. Posao vena je znatno teži od posla arterija, dok arterije imaju pomoć srca da pod pritiskom pumpaju krv, vene nemaju takvu pomoć. Vene imaju zalistke, čija je funkcija propuštanje krvi u jednom smeru, ka srcu. Ako zidovi vene postanu izduženi, stanjeni i manje fleksibilni (elastični), zalisci mogu da oslabe i popuste. Oslabljeni zalisci dovode do toka krvi unazad, što za posledicu ima akumulaciju krvi u venama , koje postaju otečene i uvećane. Zbog uticaja gravitacije, koja otežava tok krvi ka srcu, vene na najvećoj udaljenosti od srca su najčešće pogođene. Svako stanje koje dovodi do povećanog intraabdominalnog pritiska (opstipacija, trudnoća, u nekim slučajevima tumori…) može dovesti do proširenih vena. Postoji više uzroka nastanka proširenih vena Prekomerena težina Povišen nivo estrogena (zato žene češće oboljevaju) Hormonalna terapija Sedentarni način života Menopauza Mogu da nastanu i komplikacije: Ulkusi Izrazito bolne rane na koži blizu varikoznih vena, posebno blizu skočnih zglobova. Nastaju zbog zastoja krvi i povećanja venskog pritiska u insuficijentnim venama, što dovodi do poremećaja metabolizma kože i posledičnog formiranja ulcere. Promena boje kože se uobičajeno javlja pre pojave ulcera. Tromboza Bilo u vidu tromboze površnih vena ili tromboflebitisa, što je češće slučaj ili proširenja i tromboze dubokih vena noge, što je ređi ali opasniji scenario. Krvarenje Povremeno variksi blizu kože mogu pući i izazvati krvarenje, koje je je najčešće malo, ali može biti u izuzetnim situacijama i vitalno ugrožavajuće. Postoje dosta prirodnih metoda uz pomoć kojih možete da se rešite proširenih vena, ali naravno, ovo je spor proces i treba vremena. Jedna od biljaka koja se najbolje pokazala kod proširenih vena jeste divlji kesten. Divlji kesten sadrži supstancu aescin. Prilikom pregleda 19 naučnih studija, 9 naučnih studija otkrilo je da 600 miligrama ekstrakta divljeg kestena u kojem se nalazi 50 aescina, kada se konzumira 8 nedelja, smanjuje simptome hronične varikoze vena, uključujući i bol u nozi, otečenost i svrab (1). Tokom osmonedeljnog naučnog istraživanja, 58% ispitanika koji su uzimali ekstrakt divljeg kestena u tabletama sa 20 miligrama aescina 3 puta dnevno i nanosili 2% aescinski gel 2 puta dnevno, smanjili su simptome proširenih vena poput bolova, otečenost i težine u nogama (2). Eterično ulje iglica četinarskog drveća sadrži korisne monoterpene poput alfa pinena koji ima odlična protivupalna dejstva. Još jedna odlična stvar je vežbanje. Vežbe za cirkulaciju su odlična stvar da polako ispravljate probleme proširenih vena. Kolagen ima sposobnost da zateže kožu i konektivno tkivo.

Aritmija je naziv za nepravilan srčani ritam i predstavlja iregularnost frekvencije i redosled otkucaja srca. Postoji više tipova aritmija, zavisno od uzroka problema koji je u pitanju. Neki tipovi aritmija ne zahtevaju ozbiljnije lekove, neki zahtevaju, a kod nekih je neophodna hirurška intervencija. Kalcijum Jedan od najčešćih uzroka jeste kalcijum, tačnije njegovo zadržavanje u srčanim ćelijama. Iako neophodan za život, kalcijum u većim količinama u ćeliji je toksičan, kao i u krvi takođe. Kalcijum ima veliki broj funkcija u telu, ali jedna od najbitnijih je signalna uloga. To znači da daje instrukcije za pokretanje određenih funkcija u određenim mestima. Takođe, deluje i na još jedan signalni molekul cAMP (ciklični adenozin monofosfat). Odatle i lekovi za blokiranje kalcijuma. Magnezijum i kalijum Na balans kalcijuma utiče magnezijum i kalijum, koji u svom deficitu dovode do nagomilavanja viška kalcijuma. Ovo se dešava u svim mišićima, ali naročito je opasno kada su u pitanju srčani mišići koju moraju konstantno da rade. Nedostatak ova dva minerala često se sreće kod osoba sa ozbiljnijim problemima srčane aritmije, a posledica je loše ishrane sa puno ugljenih hidrata i rafinisanog šećera. Vraćanje ovih minerala na adekvatan nivo zahteva dosta vremena, nekad i po nekoliko meseci. D-riboza D-riboza je prirodna forma riboze i predstavlja gradivni blok i signalni molekul cAMP-a. Poboljšava generalno stanje srčanih mišića i preporučuje se takođe ako imate upalu ili zamor mišića. Prolazi kroz oštećena tkiva i dolazi do srčanih ćelija i tako pomaže kod angine, fibromialgije i hroničnog umora. Neka optimalna doza bila bi 5 grama 2-3 puta dnevno. D-riboza nije opasna, uzimanje veće količine jednostavno može dovesti do gasova, nadutosti, neprijatnosti u crevima ili dijareje. Kofein Kofein koči dejstvo enzima fosfodiestraze koji dovodi do raspada cAMP-a u AMP (adenozin monofosfat).Jedan od stimulatornih efekata kofeina jeste upravo i povećanje nivoa cAMP-a. Elektromagnetno zračenje Srce i mozak imaju svoju određenu frekvenciju koja je često narušena elektromagnetnim zračenjem uređaja oko nas. Iako se o tome vrlo malo priča, pa čak se nekada nipodaštava njen uticaj na zdravlje, elektromagnetno zračenje predstavlja ozbiljan problem koji uništava naše zdravlje iza svakog ugla. Najpodložnije su osobe koje su često pored računara, laptopova i mobilnih telefona. Velika izloženost uređajima može izazvati aritmiju ili pogoršati stanje srca Manjak sna Manjak sna dovodo do nepravilnog rada nervnog sistema kao i do značajnog povećanja nivoa kortizola u telu tokom dužeg perioda. Iako deluje kao naivan razlog, manjak sna uglavnom prisustvuje zajedno sa još nekim gore navedenim razlogom kod ljudi sa aritmijom. Ostalo Osim kofeina, alkohol i stres (kortizol) izazivaju srčanu aritmiju, kao i loša ishrana bogata ugljenim hidratima koja crpi vitamine i minerale.

U prethodnom članku pomenute su 3 dobre i proverene metode za ostavljanje pušenja. Ako niste pričitali prvi članak, pročitajte njega prvo kako biste imali detaljnije i potpunije informacije. Kako prestati sa pušenjem(1.deo) Četvrta stavka je korišćenje biljnih cigara bez duvana kao zamenu. Biljne cigarete sadrže osušeno lišće biljaka poput žalfije, mente, bosiljka i raznog drugog bilja. Pokazale su se izvanredne i veoma delotvorne. Osim što pomažu da se otarasite zavisnosti, one zapravo imaju i dosta drugih benefita. Možete naći razne kombinacije lekovitog bilja i odabrati kombinaciju koja vama najviše prija. Cigare od lekovitog bilja ipak nisu jeftine,što je jedini problem sa njihovom upotrebom. Ako pušite na primer 15 cigara dnevno, prvi dan uzmite 13 običnih i 2 biljne cigare, drugi dan 12 običnih i 3 biljne i tako dalje smanjujte postepeno. Peta stavka je nagli prekid pušenja. Ova metoda je dala efekta kod ljudi koji imaju jak stav i karakter, kao i kod onih koji su tek počeli da puše. Ne bih da vas obeshrabrujem, ali ova metoda za ljude koji su dugogodišnji pušači ume biti veoma problematična i dosta njih ne izdrže i vrate se pušenju. Prilikom naglog prestanka pušenja, velika želja za pušenjem može se najčešće javiti nakon par meseci. Takođe,izuzetno je bitno da osoba bude pod smanjenim stresom i da uz biljne čajeve drži stres i potrebu za cigarom. Ako ste probali ovu metodu i videli da vas mnogo vuče da zapalite cigaru,onda probajte sa postepenim smanjivanjem. Ako na primer pušite 20 cigara dnevno, smanjujte svake nedelje po 2 dok ne dođete do 10, a nakon toga smanjujte po 1. Ukoliko možete, vi smanjujte 4 ili više cigara nedeljno, samo imajte u vidu da je najteži prelazak sa jedne cigare na nijednu. Šesta preporuka je veoma jednostavna - budite srećni! Znam kako mnogi misle da ovo nije nikakva preporuka niti rešenje, ali ovo je zapravo veoma bitno. Cigare izazivaju zadovoljstvo, zato ćete čim ih ostavite ili krenete da ih smanjujete da osetite naglu promenu raspoloženja u negativnom smislu. Ovo je privremeno stanje, ali kao što smo već videli, utiče na vašu želju za cigarama. Počnite da razmišljate pozitivno, vodite ljubav češće, bavite se sportom koji volite i budite okruženi pozitivnim ljudima. Ovako ćete mnogo lakše ostaviti cigare.

Pušača je sve više a isto tako i smrtnih slučajeva izazvanim pušenjem. Ovo ptanje čujemo često ali odgovora kao da nema. Na reklamama sigurno viđate proizvode pomoću kojih ćete se rešiti pojedinačnih otrovnih hemikalija i smanjiti njihov negativni uticaj. Ipak, tako nećete bataliti cigare. Danas su postale popularne električne cigare za koje se veruje da su manje štetne od običnih, iako to zavisi od tečnosti i količine nikotina koja je nekada mnogo veća i koncentrovanija nego u običnim cigarama. Trudiću se da vam što više pomognem oko ovoga, da na zdrav i potpuno prirodan način pomognem da se odreknete ovog poroka. Pre nego što nastavimo dalje, znajte sledeće: Ne postoji nijedan jednostavan lek, uređaj ili preparat uz pomoć kojeg možete tek tako da batalite pušenje, ali zato postoji bilje koje u ogromnoj meri pomaže ili skroz odvikava. Prva i najbitnija stavka je vaša volja i želja. Da biste uopšte krenuli sa odvikavanjem trebate to da želite. Da biste želeli da počnete sa odvikavanjem, nije vam samo dovoljna potreba, već i shvatanje posledica koje cigarete imaju na vas, kao i vaša odlučnost da te negativne posledice sprečite. Ukoliko vi stvarno ne želite da ostavite pušenje, uprkos tome što znate kakva razarajuća dejstva cigarete imaju na vas, onda nemate potrebe da čitate dalje. Sve potiče od vašeg karaktera, onaj ko ne želi sam sebi da pomogne njemu pomoći nema Prvo što treba da uradite jeste da imate jake razloge, zato uzmite olovku i papir i podelite ga na dva dela. Na jedan deo ispišite sve moguće posledice pušenja, kao na primer rak, srčani udar, stres za porodicu, moždani udar, manje novca, upala prostate i tako dalje. Na drugi deo napišite sve moguće prednosti prestanka pušenja, kao što je višak energije, bolje osećanje, duži život, bolje zdravlje vaše porodice i vas, više novca i drugo. Tako će vas jedna stavka sa jedne liste ohrabrivati, a druga sa druge liste držati na tom putu, dupli pogodak. Sledeća stavka je izbegavanje stresa, hajde da pojasnimo. Cigare imaju sposobnost da smiruju tako što deluju direktno na parasimpatički nervni sistem, a osim toga poboljšavaju vam koncentraciju i opažanje. Ako ste pod stresom ili ste napeti, vaše telo pokušava da vas smiri, ali zbog nikotina na koji ste se navikli ne može odraditi posao. Zbog toga vaše telo traži cigaru radi nikotina koji će ga opustiti. U stres takođe spadaju i hrana i piće, poput kafe. Prekinite ili smanjite kafu ukoliko želite da ostavite pušenje Najbolje je da napravite čaj od žalfije. Ovaj čaj pomoći će vam da se smirite umesto cigara, ali morate da pazite, žalfija je jaka bilja i pije se u pauzama, tako da nakon dve nedelje napravite pauzu. Još neki od dobrih načina za smirivanje jesu šetnja, najbolje ujutru i dovoljan unos natrijuma. Natrijum je mineral koji vam je neophodan za pravilan rad parasimpatičkog nervnog sistema i ima umirujuće dejstvo. Uzimajte i vitamin B1 i pijte crni i zeleni čaj koji će vam osim kod smirivanja pomoći i kod detoksikacije. Treća stavka je korišćenje nikotinskih tečnosti. Ovde morate biti veoma oprezni,jer ove metode mogu imati gore efekte. Recimo da pušite cigare od 8 mg nikotina, prebacite se na tečnost koja ima 6 mg jer nikotin je koncentrovaniji u tečnošću nego u cigarama. Nakon što se prebacite na električne cigare, postepeno smanjujte količinu nikotina sve dok ne dođete do 0 mg nikotina, odnosno do beznikotinske tečnosti. Imajte u vidu da pojedine beznikotinske tečnosti sadrže nikotin! Pažljivo gledajte šta kupujete! Kada prestanete sa pušenjem, ukoliko vam se nekad pripuši posle toga, što se često dešava, nemojte uzeti cigaru već uzmite beznikotinsku tečnost. Ovo nije moja preporuka zato što postoje bolje metode, ali ova metoda se pokazala kao dobra kod ljudi koji su baš veliki pušači i najčešće su baš ovom metodom smanjli pušenje, ali ne baš i izbacili. U drugom delu ovog članka videćete preostala tri načina kako da se najbolje rešite ovog već poznatog i tihog ubice

Svi već znamo koliko su cigarete štetne po nas i okolinu. Svesni smo otrova u njima a opet kao da ništa nismo shvatili kao društvo. Kako vreme prolazi, pušača je sve više,a isto tako i smrtnih slučajeva i bolesti izazvane istim. Svakim udisajem dima u sebe uvlačimo više od 5000 hemijskih jedinjenja. Jedan od njih je i katran, cnasta supstanca koja se lepi za zube i desni i make tkivo, izazivajući tako ispadanje zuba. Vremenom, dim oštećuje nervne završetke u nosu izazivajući gubitak mirisa. Unutar plućnih disajnih puteva, dim utiče na razvijanje infekcija, bronhitisa, emfizeme i drugih plućnih oboljenja. Ovo radi tako što oštećuje cilije, sićušne strukture nalik dlakama, čiji je posao da održavaju disajne puteve čistim. Dim potom ispunjava alveole, sićušne vazdušne kese koje omogućuju razmenu kiseonika i ugljen dioksida između pluća i krvi. Otrovni gas ugljen monoksid se probija kroz tu membranu u krv, vezjući se za hemoglobin i zamenjujući tako kiseonik koji obično biva prenošen kroz telo. To je jedan od razloga zašto pušenje može da dovede do nedostatka kiseonika i gubitka daha. U roku od 10 sekundi, krv do mozga prenosi stimulans koji se zove nikotin, pokrećući tako oslobađanje dopamina i drugih neurotransmitera uključujući i endorfin koji stvara prijatan osećaj zbog koga pušenje postaje veoma zarazno. Nikotin i druge hemikalije iz cigara istovremeno uzrokuju sužavanje krvnih sudova i oštećuju njihov delikatni endotelni sloj u zidu, što ograničava protok krvi. Ovi vaskularni efekti dovode do zadebljavanja zidova krvnih sudova i uvećavaju lepljivost krvnih trombocita. Svi ovi efekti sinergistički deluju i u velikoj meri povećavaju šansu za pojavu srčanog i moždanog udara. Mnoge hemikalije u cigarama pokreću opasne mutacije u DNK lancu, stvarajući tako kancerogene ćelije. Uz to, sastojci poput arsena i nikla narušavaju proces oporavka DNK lanca i time ometaju sposobnost tela da se izbori sa kancerogenim ćelijama. Zapravo, 1 od svake 3 smrtni od kancera u Americi uzrokovano je pušenjem,i ne radi se samo o raku pluća! Pušenje izaziva rak u mnogim tkivima i organima Pušenje takođe oštećuje vid i slabi kosti. Ženama otežava šansu od trudnoće i stvara probleme u trudnoći,povećavajući tako i rizik od narušavanja bebinog zdravlja. Kod muškaraca smanjuje proizvodnju testosterona i dovodi do erektilne disfunkcije. Svako ko ostavi pušenje čekaju kratkoročna i dugoročna poboljšanja U narednom članku pročitajte šta se dešava nakon prestanka pušenja

Već smo napomenuli da je pušenje najveći uzročnik smrti. Oko 1,3 milijarde ljudi su aktivni pušači, ali mi se danas nećemo baviti njima, već onima koji su prestali da puše. Šta se i kada dešava nakon što ostavite cigaru saznaćete u tekstu ispod U prvih 20 min od poslednje cigare vaš pritisak se normalizuje. Ovo se dešava kao posledica nikotina koji oslobađa epinefrin i norepinefrin, odnosno adrenalin i noradrenalin koji povećavaju broj otkucaja srca i sužavaju krvne sudove. Zbog ovoga pušači osećaju hladnoću u ekstremitetima ali telo se brzo vraća u normalu. Često sužavanje krvnih sudova nosi sa sobom rizik od srčanog udara, naročito ukoliko osoba ima problema sa aterosklerozom 2 sata kasnije, javlja se želja za nikotinom, loša promena raspoloženja, pospanost, osećaj napetosti pa i poteškoće sa spavanjem. Pošto nikotin oslobađa dosta dopamina, ovo su sve normalne reakcije tela na smanjenu količinu dopamina. 8 sati nakon prestanka pušenja, uklanja se ugljen-monoksid iz krvotoka, što ostavlja više prostora kiseoniku da se veže za hemoglobin. Ipak, kod dugogodišnjih pušača, konstantna izloženost ugljen-monoksidu dovodi do povećanja broja krvnih zrnaca, što povećava gustinu krvi i dovodi do krvnog ugruška. Opet su naročito ugrožene osobe sa kardiovaskularnim problemima. Posle 24 sata kašalj se pogoršava, što je uobičajena reakcija vašeg tela kada izbacuje toksine iz pluća. Tada počinje da se smanjuje rizik od nastanka arteloskleroze. Nakon 48 sati, kada su nikotin i njegovi metaboliti u potpunosti nestali, oštećeni nervi se počinju obnavljati. Katran i ostale hemikalije oštećuju nerve u jeziku, tako da se oni sada popravljaju i osetljivost na ukus se vraća. Dugogodišnji pušači ipak mogu imati nepovratnu štetu! Posle 72 sata žudnja za nikotinom dostiže vrhunac i pojavljuju se simptomi poput mučnine,glavobolje, grčevi kao i emocionalni simptomi poput depresije. Ovi simptomi su takođe vidljivi i kada su u pitanju i druge supstance koje izazivaju zavisnost, kao na primer kofein, ali nakon ovog perioda najgore je prošlo. Mesec dana kasnije, rizik od nastanka dijabetisa tipa 2, raka i kardiovaskularnih bolesti se smanjuje. Između 3-9 meseci, oštećene cilije u plućima su se već popravile u potpunosti. To su tanke tvorevine nalik nitima koje pomažu u otklanjanju sitnih čestica poput prašine, a kao rezultat toga simptomi poput kašlja i gubitka daha su skoro u potpunosti nestali. Posle približno godinu dana, rizik od pojave srčanih bolesti kao direktne posledice nakupljanja lepljivih materija na zidovima arterija se smanjuje za 50%. 10 godina kasnije rizik od nastanka raka pluća smanjuje se za 50% u odnosu na nekoga ko nije prestao sa pušenjem. Nakon 15 kodina šanse za srčani udar smanjuju se na isti navo kao kod osobe koja nikada nije pušila. Naravno, ove smernice nisu definitivne i zavise od količine cigara koje ispušite dnevno kao i načina života koji vodite i kako se hranite. Nažalost, uvek postoje nepovratna oštećenja, kako u plućima tako i u drugim organima, a takođe i povećan rizik od plućnih bolesti. Iako je prestanak pušenja težak, prestanak uveliko utiče na poboljšanje života i zdravlja. Zasigurno najbolji način da sprečite sve ove posledice je da uopšte ne počinjete sa pušenjem.